Верујем

Моја земља пропасти неће.

Из смрти за слободу

слобода увек ниче,

као што из цветног семена

мора нићи цвеће,

и као што се из гнезда

увек излеже птиче.

Моја земља је научила да пати,

мученица је одувек била,

одувек комадана;

она зна, једног дана

опет ће постојати;

већ је размахнула крила.

Наше земље нестати неће;

о братству она је увек сневала,

одрицала се због њега

и испаштала.

моја земља је одувек давала,

и у име братства праштала,

праштала.

Моја земља пропасти неће,

увек је пророчица била;

сред непријатељских тамница и шиба,

у сва времена црна,

кад народи по магли блуде,

пастири из наших колиба,

као кукољ од зрна,

одвајали су од истина

мисли луде.

I BELIEVE

My country will never fail.

From the death for freedom

the freedom always has to rise,

just like over the seeds

the flowers must prevail,

just like in the nest

the hatchlings start to open their eyes.

My country has learnt how to endure the pain,

like a martyr it has always bled,

always to pieces torn;

it knows: it will be reborn

it will rise again

for her wings are already spread.

Our country will never disappear.

The brotherhood it has always conceived,

it has renounced for it

and it suffered the pain.

My country has always believed,

and for the brotherhood, it has forgiven

and it will forgive again.

My country will never fail.

A prophet it has always been;

In the midst of enemies’ dungeons and murders,

in all the times dark and cold,

when the nations in the haze trot,

our wise high mounts’ herders,

like the black sheep from the fold

they split the truths

from the crazy thought.

– translated by Verica Ristic