Balada o bajci

Balada o bajci

Bajka može da se rodi

kad god srce jako želi,

kad god dečjoj duši godi

kad se s maštom sprijatelji,

da se seli u kraj neki

gde je toplo, tiho gde je,

zbog dečaka koga voliš,

devojčice što se smeje,

kad sneg veje, kad se ledi,

a ti imaš prijatelje,

pa putuješ, pa putuješ

i sa njima snove sanjaš,

zemlju svoju volim, voliš,

makar bila i najmanja

jer ta zemlja samo raste

onda kad je ljudi vole,

viđena iz dečje mašte,

iz ljubavi neke rane,

seje bajke srebrnaste,

sipa snove zlatotkane.