Iz Asizija

Iz Asizija

Ti dečaci na konjima i lađama

(A šestorica, priča se, i peške.)

Tražiše Asizi,

Po ovim varvarskim krajinama:

Gde je i Ovidije

Kukao za novcem i starom slavom.

Ribari im prostreše mreže,

Umesto stolnjaka,

Ponudiše smuđa, vino, cmi hleb.

I jedan ređi vetar,

Od koga bujaju kose i san:

Što se zari u njihova srca,

Ko čamac u mulj.

U zoru su razgaljeni čavrljali

Kako jedni drugima iskrsavaše

U snu,

A jedan reče:

Usnuo sam debeli-blsemi-krst

Kako stasa iz ustiju,

l lomi mi zube:

Još osećam srh-pod-jezikom.

Palo je neko zezanje,

Al štovaše znak.

Domaćine je zabavljao

Taj ljupki govor o zumbulima i suncu.

I prostim haljinama:

I primiše ih.

A s jednim (Umalo-da-zaboravim.)

Koji je tvrdio za njihovo vino

Da je ukusno kao krv Boga:

Bratimili se.

Toliko:

Što se pesništva tiče.

Knjige pak pišu o tome što sledi:

Vešanja, pokrštavanja,

Pođmetanja nogu i požara,

Ekspanzije trgovine i vojnih doktrina,

(Samim tim i umetnosti.)

Kako to već biva,

Kad deca krčme očevinu.