Jedan Novembar

Jedan Novembar

Studen.Duboka noć.

Zdaleka prozori kuća svetle.

Svetlost se stazama toči

Ko mnogo tihih sreća

Vezenih na platnu noći.

Vidim kako je dobro

Imati noćas svoj kut,

Sporo i bez svrhe idem,

Gola mi stabla beleže put.

O dobri ljudi, gorko je meni

Kad bljeste oči vaših sreća

Na moje mrtvo polje,

Pa ipak sumnjam i ne znam ni noćas

Ni šta je dobro, ni šta je bolje.

Sam svojim dahom grejem smrzle ruke

I slušam kako vreme neumorno

Okreće točak, večno i sumorno,

Svetlost i tamu hiteć da sjedini,

I pređe pokrov, velik i jedini,

Za moju sumnju i za vašu veru,

Za vašu sreću, kao i za moj bol.