Belutak

Белутак у српској митологији

Има мистичну моћ, служи као амајлија, ушива се у детиње пелене, доноси срећу, представља седиште душа покојника. "Сваки ловац треба да носи под појасом... округао белутак, узет с реке, с оног места где је прошао зец или која друга дивља животиња."

Болесника окупају у води у којој су преноћила два белутка које је његова мајка или сестра извадила из реке. Чињеница да се чза ову прилику белуци ваде из реке пре зоре и затворених очију указује на веровање да се у њима налазе душе покојника. Болесник на тај начин бива уведен у друштво покојника да би затим био избављен од мртвих.

И обичај 'пуштања воде' (о Великом четвртку) за душу мртвима такође се делимично изводио преко белутака, у којима се, према анализи обичаја, налазе душе покојника.

Шпиро Кулишић, Српски митолошки речник, Eтнографски институт САНУ - "Интерпринт", Београд, 1998, стр. 33.