Belutak
Белутак у српској митологији
Има мистичну моћ, служи као амајлија, ушива се у детиње пелене, доноси срећу, представља седиште душа покојника. "Сваки ловац треба да носи под појасом... округао белутак, узет с реке, с оног места где је прошао зец или која друга дивља животиња."
Болесника окупају у води у којој су преноћила два белутка које је његова мајка или сестра извадила из реке. Чињеница да се чза ову прилику белуци ваде из реке пре зоре и затворених очију указује на веровање да се у њима налазе душе покојника. Болесник на тај начин бива уведен у друштво покојника да би затим био избављен од мртвих.
И обичај 'пуштања воде' (о Великом четвртку) за душу мртвима такође се делимично изводио преко белутака, у којима се, према анализи обичаја, налазе душе покојника.
Шпиро Кулишић, Српски митолошки речник, Eтнографски институт САНУ - "Интерпринт", Београд, 1998, стр. 33.
Белутак
Без главе без удова
Јавља се
Узбудљивим дамаром случаја
Миче се
Бестидним ходом времена
Све држи
у свом страсном
Унутрашњем загрљају
Бео гладак недужан труп
Смеши се обрвом месеца
The Quartz Pebble
for Dušan Radić
Headless limbless
It appears
With the excitable pulse of chance
It moves
With the shameless march of time
It holds all
In its passionate
Internal embrace
A smooth white innocent torso
It smiles with the eyebrow of the moon
(Translated by Anne Pennington)