Spomen Principu

Spomen Principu

O Balši, i Dušanu Silnom, da umukne krik.

Vlastela, vojvode, despoti, behu sram.

Hajdučkoj krvi nek se ori cik.

Ubici dište Vidovdanski hram!

Slavi, i oklopnicima, nek umukne poj.

Despotica svetih nek nestane draž.

Gladan i krvav je narod moj.

A sjajna prošlost je laž.

A ko nas voli, nek voli kamen goli.

Nek poljubi mržnju i mrtve.

Iskopane oči, vino što se toči,

u slavu ubistva i žrtve.

O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik.

Ocevi i braća i sestre behu sram.

Osveti, majci našoj, nek se ori cik.

Raji, riti, dište kosovski hram.

A suncu i manastirima ugušite poj.

Kadife i svile nek nestane draž.

Jauk i groblje je narod moj.

A sjajna prošlost je laž.

Moj narod nije steg carski što se vije,

nego majka obeščašćena.

Znoj i sirotinja i mržnja što tinja

u stidu zgarišta i stena.

1918.