Drugarska pesma

Drugarska pesma

Nista ti ne razumes,

moj najrodjeniji blesane,

uobrazeni prince

sto te je zivot razmazio.

Da znas kolike sam noci

uznemirene i besane

drhtao kraj tvog uzglavlja,

pokrivao te i pazio.

Ti si za mene jos uvek

parce tek rodjenog mesa:

onaj musavko sto vristi

i celu kucu potresa.

Ja sam te, lepoto moja,

naucio da hodas.

Svima sam placao pice

kad su ti zubi nikli.

Ja sam ti dao zivot.

Nije te donela roda.

A sada smo se, odjednom,

jedan od drugog odvikli,

kao da sve sto kazem

zaista ne razumes

i kao da sve sto umem

ti triput bolje umes.

U redu, pametna glavo.

Ja sam te ljuljao, kupao,

ponosio se tobom,

nemuste reci sricao,

i dosta svoje mladosti

zbog tebe sam polupao

i kad je u svet trebalo

nisam se zbog tebe micao,

nego sam sav osedeo,

moj naduvenko mili,

da bi tvoj zivot

i dani valjani bili.

Danas kad rodjendan slavis,

sve cu svecane torte

pobacati kroz prozor

na uzas rodbine cele.

Ti znas: ja sam tvoj otac.

Mi smo od takve sorte

sto ne sme da zadrhti

kad odapinje strele.

Mozda jos nije kasno.

Jednom se mora sve reci:

i drugarski i tuzno

i grubo i srneci.

Propustio sam godine.

Ispustio te iz ruku.

Sve tvoje slabe ocene

moljakanjem sam resio.

Vecito sam se svadjao

kad te drugi istuku.

Bio si moje mezimce

i tu sam najvise pogresio.

Cetrnaest ti je godina

i zar te stvarno ne vredja

da stalno za tebe podmecem

i dusu i glavu i ledja?

Hocu da jasno kazes

kad mislis da budes muskarac.

Zar treba i sutra da resavam

sve sto ti odraslom fali?

"Tata, skripi u braku...

na poslu... daj za dzeparac..."

A ja ti i dalje pomazem

jer te volim i zalim.

Ne cestitam ti rodjendan.

Mi smo se uzalud borili

i stvarali smo cuda,

a nista nismo stvorili.

I evo, danas ti dajem

rec roditeljsku i musku:

ako ne postanes covek

na ovoj, tek zapocetoj

carobnoj stazi zivota

- moram i razbiti njusku.

Makar ozenjen bio,

makar u trideset petoj.

Nikad te tukao nisam.

To za decake nije.

Al sutra, odrasli prince,

videces kako se bije.