Pesma
Песма
Песма
Ноћ је наједном пала црна,
Као под крилом гаврановим.
Беле ће руже с оштрог трна
Да плану рано с даном новим.
Учаурена буба ћути,
И преде свилу за плашт Цара;
Запалише се Млечни Пути,
И препуни се сребром бара.
Зрно у мраку журно клија,
Да га израсте цела шума!
А на мом путу сама сија
Сумња, то сунце мога ума.
Pesma
Pesma
Noć je najednom pala crna
Kao pod krilom gavranovim.
Bele će ruže s oštrog trna,
Da planu rano s danom novim.
Učaurena buba ćuti
I prede svilu za plašt Cara.
Zapališe se Mlečni Puti,
I prepuni se srebrom bara.
Zrno u mraku žurno klija,
Da ga izraste cela šuma!
A na mom putu sama sija,
Sumnja, to sunce mog uma.