Pesma

Песма

Ноћ је наједном пала црна,

Као под крилом гаврановим.

Беле ће руже с оштрог трна

Да плану рано с даном новим.

Учаурена буба ћути,

И преде свилу за плашт Цара;

Запалише се Млечни Пути,

И препуни се сребром бара.

Зрно у мраку журно клија,

Да га израсте цела шума!

А на мом путу сама сија

Сумња, то сунце мога ума.

Pesma

Noć je najednom pala crna

Kao pod krilom gavranovim.

Bele će ruže s oštrog trna,

Da planu rano s danom novim.

Učaurena buba ćuti

I prede svilu za plašt Cara.

Zapališe se Mlečni Puti,

I prepuni se srebrom bara.

Zrno u mraku žurno klija,

Da ga izraste cela šuma!

A na mom putu sama sija,

Sumnja, to sunce mog uma.