Đulići XXXIII

Ђулићи XXXIII

Tијо, ноћи,

Моје сунце спава;

За главом јој

Од бисера грана,

А на грани

Кâ да нешто бруји,

То су пали

Сићани славуји:

Жице преду

Од свилена гласа,

Откали јој

Дувак до појаса,

Покрили јој

И лице и груди,

Да се моје

Сунце не пробуди.

Roses XXXIII

Doucement, ô nuit, 

Mon soleil dort ; 

Au-dessus de sa tête 

Une branche de perles ; 

Et sur la branche, 

Comme un murmure – 

De petits rossignols 

Se sont posés là : 

De leur chant ils filent 

Une trame de soie, 

A mon aimée 

Ils ont tissé un voile 

Qui recouvre 

Son visage et son sein – 

Pour que mon soleil 

Ne se réveille pas trop tôt. 

(Traductions de Savka Ibrovac)