Kako Ana rešava ukrštene reči

Kako Ana rešava ukrštene reči

Kakve su njene namere, 

kad sve druge sahranjuje, 

samo mene oživljava? 

Ima li, Ana, stvarnog razloga 

da tako lepo spava? 

Priznajem Pesnika, 

al, znam: 

niko ne može 

žešće da opravda vazduh 

od njene tamne kože. 

Kad Ana plače! 

(o ne lažem vas) 

to je lepše 

od voća! 

Od kiše! 

Od... rakova na žaru! 

Od... čega god hoćete! 

Od ptice u galopu! 

pa nisam ja valjda vica radi 

prokockao celu evropu! 

A kad se svlači! 

Slobodan i proklet prisustvujem 

(a ne znam kako da preživim) 

najvećem čudu u svetlosti! 

Zaklinjem se: 

da bih tebe ogrejao, 

Ana, zapalio bih i svoje kosti. 

Kad lađu crta! Kad ječam seje! 

Kad objavljuje rat! Kad se smeje! 

Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu! 

Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu! 

Kad pije pivo! Kad iznenada dođe! 

Kad ljubi proleterske vođe! 

Kad je moja desna ruka! 

Kad je grčka azbuka! 

Kad sanja cveće! 

Kad NEĆE! 

Sećanje na Nepojmljivog Dečka 

uvek će moći vatru da zameni: 

zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni! 

Pa rumeni! 

Pa kad se vokali spoje! 

Dragi Bože, 

usijane glavurde moje! 

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima! 

Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu! 

Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav, 

il neke druge vulkane, 

mogu da se zakunem 

u sve što imam, 

i nemam, 

da svet postoji zbog Ane. 

Kakve su njene namere 

kad sve druge sahranjuje 

samo mene oživljava - 

ima li Ana 

stvarnog razloga 

da bude tako lepa kad spava? 

I cvetovi i puževi i englezi 

svi već znaju: 

ona poljupcem može 

od svake bolesti da izleči! 

Ali ja nju naj, naj, naj volim 

kad spaja svetlosti, 

kad rešava ukrštene reči. 

Ona to izvodi kao da se igra! 

A meni izgleda kao da svet stvara! 

Ko Vergilijev najmlađi konj: 

u jednoj ruci drži svet, 

a drugom ga osvetljava! 

Traži se, na primer, reč, koja može 

vodu da pije, 

samu sebe da izgovara, 

da gori, 

da leti, 

i da spava. 

Neka reč 

koja nije kao ostale reči: 

reč koja ume da rešava ukrštene reči! 

Tada nastaje mala drama: 

voda otiče za svojim obalama: 

Ana, naga, 

na mom dlanu, 

večnost osmišljava! 

(A mogla bi baš nju briga da se razboli 

ili da spava.) 

I dddok je tttako 

ooo opasnu 

ddddržim u zzzz zagrljaju 

rrrreči se 

reči se 

sssssame rrrrrr 

rešavaju! 

Kakve su njene namere 

kad sve druge sahranjuje 

samo mene oživljava? 

Što se bar ne pokrije kad spava!?