Đulići uveoci XVIII

Ђулићи увеоци XVIII

Преврћући прашне књиге,

Прашне књиге и хартије,

Нађох песму забачену,

Што је нико читô није.

Та је песма излив срца,

Излив душе срећних дана,

У њојзи је моја cpeћa,

Љубав моја опевана.

У њојзи је одзив раја

На усклике жића млада,

Са највишег негда виса,

Са врхунца мојих нада.

Али ко би данас смео

Сећати ме срећних дана

— Не смем ни ја да те читам,

Песмо моја нечитана.

Поред мене свећа дршће,

Кâ да б’ песму читат’ хтела,

Ја је дадох њеном пламу —

Хартија је изгорела.

Хартија је изгорела,

Ал’ осташе слова бела,

Песма моја нечитана

Још се види са пепела.

И ја читам своју песму,

Одисаје срца врела,

Читам цветак своје среће,

Све то читам са пепела.

Ох, зар тако, љубав света

И по смрти јоште траје!

Ох, зар тако пепô чува

Моје свете осећаје!

Зар је пепô тако веран,

Па не пушта миље своје!

— Аој песмо, туго моја!

Ој, пепеле, добро моје!

Roses Fanées XVIII 

En feuilletant des livres anciens, 

Papiers et livres poussiéreux, 

Je trouvai un poème perdu 

Sur lequel nul ne mit les yeux. 

Ce poème est un cri du cœur, 

Echo de l’âme aux jours heureux, 

Par lui s’exprime tout mon bonheur, 

De mon amour le chant glorieux. 

Le paradis par lui répond 

Aux cris de joie d’une jeune vie, 

Du plus haut des cimes d’antan, 

La cime d’espoir qui me ravit.

Mais à présent qui oserait 

Me souvenir des jours heureux ! 

Je n’ose même pas te relire, 

Ô mon poème mélodieux. 

Auprès de moi le cierge tremble, 

Comme s’il voulait le lire lui-même, 

Je l’offris alors à sa flamme, 

Le feu brûla ce beau poème. 

Le feu brûla ce beau poème, 

Mais demeurent ses blanches lettres, 

Et mon poème indéchiffrable 

Se voit encore depuis les cendres. 

Et je relis ma poésie, 

Tous ces parfums d’un cœur très tendre, 

Je lis la fleur de mon bonheur, 

Je la relis – depuis la cendre. 

Ho ! Est-ce ainsi que l’amour saint 

Même après la mort perdure ! 

Ho ! Est-ce ainsi que la cendre 

Préserve mes sentiments purs ! 

La cendre est-elle si fidèle, 

Que tout ce charme elle ferait sien ? 

Ô mon poème, ô ma tristesse, 

Ô toi, cendre, toi mon seul bien !

(Traductions de Boris Lazić)