Daleko u nama

Dižemo ruke

Ulica se u nebo penje

Obaramo poglede

Krovovi u zemlju silaze

Iz svakog bola

Koji ne spominjemo

Po jedan kesten izraste

I ostaje tajanstven za nama

Iz svake nade

Koju gajimo

Po jedna zvezda nikne

I odmiče nedostižna pred nama

Čuješ li metak

Koji nam oko glave obleće

Čuješ li metak

Koji nam poljubac vreba

Evo to je to nepozvano

Strano prisustvo svoga

Jeza je na pučini čaja u šolji

Rđa što se hvata

Na rubovima našeg smeha

Zmija sklupčana u dnu ogledala

Da li ću moći da te sklonim

Iz tvoga lica u moje

Evo ga treća je senka

U našoj izmišljenoj šetnji

Neočekivani ponor

Između naših reči

Kopita što tutnje

Pod svodovima naših nepca

Da li ću moći

Na ovom nepočin-polju

Da ti podignem šator od svojih dlanova

Uznemirena šetaš

Podočnjacima mojim

Na nevidljivoj rešeci

Pred usnama tvojim

Nage reči me zebu

Otimamo trenutke

Od bezobzirnih testera

Ruke se tvoje tužno

U moje ulivaju

Vazduh je neprohodan

Šušte zelene rukavice

Na granama drvoreda

Veče nas pod pazuhom nosi

Putem koji ne ostavlja trag

Kiša pada na kolena

Pred prozorima odbeglim

Dvorišta izlaze iz kapija

I dugo gledaju za nama

Noćima nestaje tama

Čelične grane hvataju

Prolaznike za ruke

Samo nepoznati dimnjaci

Slobodno hodaju ulicama

Prosečenim kroz našu nesanicu

U olucima zvezde nam trule

Bdiš mi u bori između veđa

Čekaš da se razdani

Na mome licu

Voštana noć

Tek je dogorela

Do nokata praskozorja

Crne opeke

Već su popločale

Ceo nebeski svod

Nad mirnim vodama

Zubate oči lete

Oko nas modre usne

Na granama lepršaju

Krici udaraju o plavet

I padaju na jastuke

Kuće nam se kriju

Iza uskih leđa

Šake hvataju

Za nejake oblake

Vene nam valjaju mutne

Postelje i stolove

Izlomljenih kostiju

Podne na ruke nam palo

I smrknulo se

Otvorena raka na licu zemlje

Na tvome na mome licu

Na raskrsnicama

Podočnjaci dana

Sreću nam se modri

Ako okrenem glavu

Sunce će s grane pasti

Sahranila si osmehe

U dlanovima mojim

Kako da ih oživim

Senka mi je sve teža

Neko joj vezuje krila

Oči otvaraš dobra

Sklanjaš me nemo

Noć me iznenadna traži

U dnu drvoreda

Platan cigaretu pali

Otrovni zeleni

Časovi marširaju

Preko našeg čela

Putujemo iz tela

Ćutanjem koje vuku

Pogledi naši ludi

Između očnih kapaka

Stežem ti nagi pogled

Bol u njemu da zdrobim

Kako dugmadima ovim

Tučanim da gledamo

Smeje nam se tama

Kosama nas bičuje

Kako jezikom ovim

Papirnatim da govorimo

Reči nam ga suvog

Pod nepcima zapale

Kako sa telom ovim

Od živog peska da opstanemo

Razularene kašike

Odnose nam zrno po zrno

Kako drvenim rukama ovim

Lišenim lišća da se grlimo

Ginu nam karanfili sa usana

Ginu nam u vrelome pesku

Kuće su izvrnule

Gorke džepove soba

Da ih vihor pretraži

Duž naših rebara

Ulične svetiljke

Svlače haljine krvave

Dva smo lista novina

Surovo zalepljena

Na ranu večeri

Zapaljene ptice

iz obrva mojih

na ključnjače su ti pale

Teku nam hodnici mutni

Sa trepavica niz lice

Ljutom usijanom žicom

Gnev nam porubljuje misli

Nakostrešene makaze

Oko golorukih reči

Otrovna kiša večnosti

pohlepno nas ujeda

Ruše se stubovi koji nebo drže

Klupa sa nama polako

U prazno propada

Zar da dovek čamimo

U kamenom ćutanju

Kroz oči kroz čelo

Reči će nam prolijati

Razbežali se dani

Zar da dovek čekamo sunce

Da nam se kroz rebra zažuti

Slušamo kako nam srca

U grlu mrtvih stubova lupaju

Istrčali smo iz grudi

Očiju tvojih da nije

Ne bi bilo neba

U slepom našem stanu

Smeha tvoga da nema

Zidovi ne bi nikad

Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije

Vrbe ne bi nikad

Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije

Sunce ne bi nikad

U snu našem prenoćilo

Ulice tvojih pogleda

Nemaju kraja

Laste iz tvojih zenica

Na jug se sele

sa jasika u grudima tvojim

Lišće ne opada

Na nebu tvojih reči

sunce ne zalazi

Sijalicu dobru pališ

U tuzi mojoj smeđoj

Livadu mi prostireš

Na grudima svojim

Golubove okupljaš

U radosti mojoj bele

Cigaretu mojih briga

U srcu svome gasiš

U grozdu tamjanike

Na moje usne čekaš

U moru bih spavao

U zenice ti ronim

Na pločniku bih cvetao

U hodu ti leje crtam

Na nebu bih se budio

U smehu tvom ležaj spremam

Igrao bih nevidljiv

U srce ti se zatvaram

Tišini bih te oteo

U pesmu te oblačim

Dan ti bogat u naručju

Nosim

Mlade jele duž pogleda

Sadim

Gradovima tvog ćutanja

Lutam

Rosu ti sa trepavica

Berem

Noć vitku ti preko pasa

Lomim

Brižne zore sa krovova

Zovem

Mladost nam lista

Zelena duž svojih ulica

Obrazi kuće sjaje se

Kada prođemo

Stopalima našim

Pločnici igraju karte

Zvezda smo iznenadna

na licu prolaznika

Jata iznenađenja

Hranimo sa dlana

Iz tvojih dlanova

Piju živu vodu ptice

Plave i smeđe ptice

Koje nam iz očiju izleću

Kad nadaleko nema nijednog lovca

Tvoji dlanovi obasjavaju

Naše dve zamišljene grudve zemlje

Kad sunce kasni

Ruke tvoje plamsaju

Na ognjištu usred mog lica

Ruke tvoje otvaraju mi dan

Ruke tvoje cvetaju

U udaljenoj pustinji u meni

Gde još niko nije zakoračio

Ruke tvoje sanjaju u mojima

san svih ozvezdanih ruku na svetu

Naš dan je zelena jabuka

Na dvoje presečena

Gledam te

Ti me ne vidiš

Između nas je slepo sunce

Na stepenicama

Zagrljaj naš rastrgnut

Zoveš me

Ja te ne čujem

Između nas je gluhi vazduh

Po izlozima

Usne moje traže

Tvoj osmeh

Na raskrsnici

Poljubac naš pregažen

Ruku sam ti dao

Ti je ne osećaš

Praznina te je zagrlila

Po trgovima

Suza tvoja traži

Moje oči

Uveče se dan moj mrtav

S mrtvim tvojim danom sastane

Samo u snu

Istim predelom hodamo

Bez tvojih pogleda reka sam

Koju su napustile obale

Vetar me za ruku vodi

Tvoje ruke odsekao je suton

Bele ulice preda mnom beže

I prsti se klone moga čela

Na kome se svet zapalio

Reči su mi u travu zarasle

Tišina ti je raznela glas

Stvari mi siva leđa okreću

Po tami moga tela

Opaka svetlost šestari

Idem

Od jedne ruke do druge

Gde si

Zagrlio bih te

Grlim tvoju odsutnost

Poljubio bih ti glas

Čujem smeh daljina

Usne mi lice rastrgle

Iz presahlih dlanova

Blistava mi se pojavi

Hteo bih da te vidim

Pa oči zaklapam

Idem

Od jedne slepoočnice do druge

Gde si

Patos sam žut

U praznoj sobi u kojoj sediš

Samo da me tvoja senka uteši

I stepenište sam drveno

Kojim iz sobe na ulicu silaziš

Samo da se sa senkom tvojom poigram

Lišće sam suvo

Duž ulica kojim prolaziš

Da tvoju senku čujem

I stena sam naga kraj druma

Kojim se udaljuješ

Da me tvoja senka odene

U ovoj noći bez jutra

Ko je ta svetiljka sa ugla

Pogledom me tvojim obavija

I prati do našeg oslepelog stana

I svetli na pustim nasipima vena

I ko je ta ptica

Na napuklom nebu moga srca

Jedina ptica

Glasom me tvojim k sebi zove

Jer ne ume bela

na zemlju da sleti

Među dlanovima

grejao sam ulicu

Kojom si se vratila

Glas ti je po krovovima

Zaboravio belinu

Časovi sa kojima sam samovao

Dižu se pred tobom

Sa snežnih stolica

Pod očnim kapcima

Spavaju ti ljubičice

Pretvaram se sav u sunce

Nad tvojim ružnim snom

Otvaraš mi širom

Sve prozore na čelu

Berem za tebe bele

Lokvanje iz moje krvi

Daješ zeleno lišće

Mome stablu od pepela

Ovo su ti usne

Koje vraćam

Tvome vratu

Ovo mi je mesečina

Koju skidam

Sa ramena tvojih

Izgubili smo se

U nepreglednim šumama

Našeg sastanka

U dlanovima mojim

Zalaze i sviću

Jabučice tvoje

U grlu tvome

Pale se i gase

Zvezde moje plahe

Pronašli smo se

Na zlatnoj visoravni

Daleko u nama

Sa tela sumrak svlačim

Dan mi je našao lice

Vetar kosu razveselio

Pogled mi začuđen lista

Senka iz sunca niče

Svet na pragu srca stoji

Opet obroncima plavim

U glas ti bistri silazim

Po našu čarobnu lampu

Far Within Us

We raise our arms

The street climbs into the sky

We lower our eyes

The roofs go down into the earth

From every pain

We do not mention

Grows a chestnut tree

That stays mysterious behind us

From every hope

We cherish

Sprouts a star

That moves unreachable before us

Can you hear a bullet

Flying about our heads

Can you hear a bullet

Waiting to ambush our kiss

[Translated by Anne Pennington]

Look here's that uninvited

Alien presence look it's here

A shudder on the ocean of tea in the cup

Rust taking hold

On the edges of our laughter

A snake coiled in the depths of the mirror

Will I be able to hide you

From your face in mine

Look it's the third shadow

On our imagined walk

Unexpected abyss

Between our words

Hoofs clattering

Below the vaults of our palates

Will I be able

On this unrest-field

To raise you a tent of my hands

[Translated by Anne Pennington]

Potrò mai Su questo campo del non riposo

Innalzarti una tenda dai miei stessi palmi

(Traduzione di: Lorenzo Casson; Lontano in noi, 1943)

Unquiet you walk

Along the rims of my eyes

On the invisible grating

Before your lips

My naked words shiver

We steal moments

From the unheeding iron saws

Your hands sadly

Flow into mine

The air is impassable

[Translated by Anne Pennington]

Green gloves rustle

On the avenue's branches

The evening carries us under its arm

By a path which leaves no trace

The rain falls on its knees

Before the fugitive windows

The yards come out of their gates

And stand looking after us

[Translated by Anne Pennington]

The nights are running out of darkness

Steel branches grasp

The arms of passers-by

Only anonymour chimneys

Are free to walk the streets

Which slice across our sleeplessness

In the gutters our stars decay

[Translated by Anne Pennington]

From the wrinkle between my brows

You watch till day breaks

On my face

The waxen night

Is beginning to singe

The fingers of dawn

Black bricks

Have already tiled

The whole dome of the sky

[Translated by Anne Pennington]

Toothed eyes fly

Over still waters

Around us purple lips

Flutter from branches

Screams hit the blue

And fall onto pillows

Our homes hide

Behind narrow backs

Hands clutch at

Flimsy clouds

Our veins roll turbid

Bed and tables

Of shattered bones

Noon has fallen into our hands

And turned all gloomy

An open grave on the face of the earth

On your face on my face

[Translated by Anne Pennington]

If not for your eyes

There would be no sun

In our blind apartment

If it wasn't for your laughter

From the eyes, the walls would

Never vanish

If not for your nightingales

The willows would never

Tenderly cross the doorstep

If not for your hands

The sun would never

Stay a night in our dream

(Translated by Lazar Pašćanović)

Our day is a green appleCut in halfI look at youYou don't see meThere's a blind sun between usOn the stairwayOur torn-apart hugYou call meI don't hear youThere's deaf air between usIn the shop-windowsMy lips seekYour smileOn the crossroadsOur run-over kissI've given you a hand

You don't feel it

The void has given you a hug

On the city squares

Your tear seeks

My eyes

In the evening my dead day

Meets your dead day

Only in a dream

Do we walk in the same fields

[Translated by Lazar Pašćanović]

Weit in uns #22

Unser Tag ist ein grüner Apfel

Zweigeteilt

Ich schau dich an

Du siehst mich nicht

Zwischen uns steht eine blinde Sonne

Auf der Treppe

Unsere zerrissene Umarmung

Du rufst mich

Ich hör dich nicht

Zwischen uns steht taube Luft

In den Schaufenstern

Suchen meine Lippen

Dein Lächeln

Auf der Kreuzung

Unser überfahrener Kuss

Ich gab dir meine Hand

Du fühlst sie nicht

Die Leere hat dich umarmt

Auf den Stadtplätzen

Sucht deine Träne

Meine Augen

Am Abend trifft mein toter Tag

Deinen toten Tag

Nur im Traum

Laufen wir durch dieselben Felder

(übersetzten von Ricarda Vidal)