Daleko u nama

Daleko u nama

1 

Dižemo ruke 

Ulica se u nebo penje 

Obaramo poglede 

Krovovi u zemlju silaze 

Iz svakog bola 

Koji ne spominjemo 

Po jedan kesten izraste 

I ostaje tajanstven za nama 

Iz svake nade 

Koju gajimo 

Po jedna zvezda nikne 

I odmiče nedostižna pred nama 

Čuješ li metak 

Koji nam oko glave obleće 

Čuješ li metak 

Koji nam poljubac vreba 

2 

Evo to je to nepozvano 

Strano prisustvo svoga 

Jeza je na pučini čaja u šolji 

Rđa što se hvata 

Na rubovima našeg smeha 

Zmija sklupčana u dnu ogledala 

Da li ću moći da te sklonim 

Iz tvoga lica u moje 

Evo ga treća je senka 

U našoj izmišljenoj šetnji 

Neočekivani ponor 

Između naših reči 

Kopita što tutnje 

Pod svodovima naših nepca 

Da li ću moći 

Na ovom nepočin-polju 

Da ti podignem šator od svojih dlanova 

3 

Uznemirena šetaš 

Podočnjacima mojim 

Na nevidljivoj rešeci 

Pred usnama tvojim 

Nage reči me zebu 

Otimamo trenutke 

Od bezobzirnih testera 

Ruke se tvoje tužno 

U moje ulivaju 

Vazduh je neprohodan 

4 

Šušte zelene rukavice 

Na granama drvoreda 

Veče nas pod pazuhom nosi 

Putem koji ne ostavlja trag 

Kiša pada na kolena 

Pred prozorima odbeglim 

Dvorišta izlaze iz kapija 

I dugo gledaju za nama 

5 

Noćima nestaje tama 

Čelične grane hvataju 

Prolaznike za ruke 

Samo nepoznati dimnjaci 

Slobodno hodaju ulicama 

Prosečenim kroz našu nesanicu 

U olucima zvezde nam trule 

6 

Bdiš mi u bori između veđa 

Čekaš da se razdani 

Na mome licu 

Voštana noć 

Tek je dogorela 

Do nokata praskozorja 

Crne opeke 

Već su popločale 

Ceo nebeski svod 

7 

Nad mirnim vodama 

Zubate oči lete 

Oko nas modre usne 

Na granama lepršaju 

Krici udaraju o plavet 

I padaju na jastuke 

Kuće nam se kriju 

Iza uskih leđa 

Šake hvataju 

Za nejake oblake 

Vene nam valjaju mutne 

Postelje i stolove 

Izlomljenih kostiju 

Podne na ruke nam palo 

I smrknulo se 

Otvorena raka na licu zemlje 

Na tvome na mome licu 

8 

Na raskrsnicama 

Podočnjaci dana 

Sreću nam se modri 

Ako okrenem glavu 

Sunce će s grane pasti 

Sahranila si osmehe 

U dlanovima mojim 

Kako da ih oživim 

Senka mi je sve teža 

Neko joj vezuje krila 

Oči otvaraš dobra 

Sklanjaš me nemo 

Noć me iznenadna traži 

U dnu drvoreda 

Platan cigaretu pali 

9 

Otrovni zeleni 

Časovi marširaju 

Preko našeg čela 

Putujemo iz tela 

Ćutanjem koje vuku 

Pogledi naši ludi 

Između očnih kapaka 

Stežem ti nagi pogled 

Bol u njemu da zdrobim 

10 

Kako dugmadima ovim 

Tučanim da gledamo 

Smeje nam se tama 

Kosama nas bičuje 

Kako jezikom ovim 

Papirnatim da govorimo 

Reči nam ga suvog 

Pod nepcima zapale 

Kako sa telom ovim 

Od živog peska da opstanemo 

Razularene kašike 

Odnose nam zrno po zrno 

Kako drvenim rukama ovim 

Lišenim lišća da se grlimo 

Ginu nam karanfili sa usana 

Ginu nam u vrelome pesku 

11 

Kuće su izvrnule 

Gorke džepove soba 

Da ih vihor pretraži 

Duž naših rebara 

Ulične svetiljke 

Svlače haljine krvave 

Dva smo lista novina 

Surovo zalepljena 

Na ranu večeri 

Zapaljene ptice 

iz obrva mojih 

na ključnjače su ti pale 

12 

Teku nam hodnici mutni 

Sa trepavica niz lice 

Ljutom usijanom žicom 

Gnev nam porubljuje misli 

Nakostrešene makaze 

Oko golorukih reči 

Otrovna kiša večnosti 

pohlepno nas ujeda 

13 

Ruše se stubovi koji nebo drže 

Klupa sa nama polako 

U prazno propada 

Zar da dovek čamimo 

U kamenom ćutanju 

Kroz oči kroz čelo 

Reči će nam prolijati 

Razbežali se dani 

Zar da dovek čekamo sunce 

Da nam se kroz rebra zažuti 

Slušamo kako nam srca 

U grlu mrtvih stubova lupaju 

Istrčali smo iz grudi 

14 

Očiju tvojih da nije 

Ne bi bilo neba 

U slepom našem stanu 

Smeha tvoga da nema 

Zidovi ne bi nikad 

Iz očiju nestajali 

Slavuja tvojih da nije 

Vrbe ne bi nikad 

Nežne preko praga prešle 

Ruku tvojih da nije 

Sunce ne bi nikad 

U snu našem prenoćilo 

15 

Ulice tvojih pogleda 

Nemaju kraja 

Laste iz tvojih zenica 

Na jug se sele 

sa jasika u grudima tvojim 

Lišće ne opada 

Na nebu tvojih reči 

sunce ne zalazi 

16 

Sijalicu dobru pališ 

U tuzi mojoj smeđoj 

Livadu mi prostireš 

Na grudima svojim 

Golubove okupljaš 

U radosti mojoj bele 

Cigaretu mojih briga 

U srcu svome gasiš 

U grozdu tamjanike 

Na moje usne čekaš 

17 

U moru bih spavao 

U zenice ti ronim 

Na pločniku bih cvetao 

U hodu ti leje crtam 

Na nebu bih se budio 

U smehu tvom ležaj spremam 

Igrao bih nevidljiv 

U srce ti se zatvaram 

Tišini bih te oteo 

U pesmu te oblačim 

18 

Dan ti bogat u naručju 

Nosim 

Mlade jele duž pogleda 

Sadim 

Gradovima tvog ćutanja 

Lutam 

Rosu ti sa trepavica 

Berem 

Noć vitku ti preko pasa 

Lomim 

Brižne zore sa krovova 

Zovem 

19 

Mladost nam lista 

Zelena duž svojih ulica 

Obrazi kuće sjaje se 

Kada prođemo 

Stopalima našim 

Pločnici igraju karte 

Zvezda smo iznenadna 

na licu prolaznika 

Jata iznenađenja 

Hranimo sa dlana 

20 

Iz tvojih dlanova 

Piju živu vodu ptice 

Plave i smeđe ptice 

Koje nam iz očiju izleću 

Kad nadaleko nema nijednog lovca 

Tvoji dlanovi obasjavaju 

Naše dve zamišljene grudve zemlje 

Kad sunce kasni 

21 

Ruke tvoje plamsaju 

Na ognjištu usred mog lica 

Ruke tvoje otvaraju mi dan 

Ruke tvoje cvetaju 

U udaljenoj pustinji u meni 

Gde još niko nije zakoračio 

Ruke tvoje sanjaju u mojima 

san svih ozvezdanih ruku na svetu 

22 

Naš dan je zelena jabuka 

Na dvoje presečena 

Gledam te 

Ti me ne vidiš 

Između nas je slepo sunce 

Na stepenicama 

Zagrljaj naš rastrgnut 

Zoveš me 

Ja te ne čujem 

Između nas je gluhi vazduh 

Po izlozima 

Usne moje traže 

Tvoj osmeh 

Na raskrsnici 

Poljubac naš pregažen 

Ruku sam ti dao 

Ti je ne osećaš 

Praznina te je zagrlila 

Po trgovima 

Suza tvoja traži 

Moje oči 

Uveče se dan moj mrtav 

S mrtvim tvojim danom sastane 

Samo u snu 

Istim predelom hodamo 

23 

Bez tvojih pogleda reka sam 

Koju su napustile obale 

Vetar me za ruku vodi 

Tvoje ruke odsekao je suton 

Bele ulice preda mnom beže 

I prsti se klone moga čela 

Na kome se svet zapalio 

Reči su mi u travu zarasle 

Tišina ti je raznela glas 

Stvari mi siva leđa okreću 

Po tami moga tela 

Opaka svetlost šestari 

24 

Idem 

Od jedne ruke do druge 

Gde si 

Zagrlio bih te 

Grlim tvoju odsutnost 

Poljubio bih ti glas 

Čujem smeh daljina 

Usne mi lice rastrgle 

Iz presahlih dlanova 

Blistava mi se pojavi 

Hteo bih da te vidim 

Pa oči zaklapam 

Idem 

Od jedne slepoočnice do druge 

Gde si 

25 

Patos sam žut 

U praznoj sobi u kojoj sediš 

Samo da me tvoja senka uteši 

I stepenište sam drveno 

Kojim iz sobe na ulicu silaziš 

Samo da se sa senkom tvojom poigram 

Lišće sam suvo 

Duž ulica kojim prolaziš 

Da tvoju senku čujem 

I stena sam naga kraj druma 

Kojim se udaljuješ 

Da me tvoja senka odene 

26 

U ovoj noći bez jutra 

Ko je ta svetiljka sa ugla 

Pogledom me tvojim obavija 

I prati do našeg oslepelog stana 

I svetli na pustim nasipima vena 

I ko je ta ptica 

Na napuklom nebu moga srca 

Jedina ptica 

Glasom me tvojim k sebi zove 

Jer ne ume bela 

na zemlju da sleti 

27 

Među dlanovima 

grejao sam ulicu 

Kojom si se vratila 

Glas ti je po krovovima 

Zaboravio belinu 

Časovi sa kojima sam samovao 

Dižu se pred tobom 

Sa snežnih stolica 

28 

Pod očnim kapcima 

Spavaju ti ljubičice 

Pretvaram se sav u sunce 

Nad tvojim ružnim snom 

Otvaraš mi širom 

Sve prozore na čelu 

Berem za tebe bele 

Lokvanje iz moje krvi 

Daješ zeleno lišće 

Mome stablu od pepela 

29 

Ovo su ti usne 

Koje vraćam 

Tvome vratu 

Ovo mi je mesečina 

Koju skidam 

Sa ramena tvojih 

Izgubili smo se 

U nepreglednim šumama 

Našeg sastanka 

U dlanovima mojim 

Zalaze i sviću 

Jabučice tvoje 

U grlu tvome 

Pale se i gase 

Zvezde moje plahe 

Pronašli smo se 

Na zlatnoj visoravni 

Daleko u nama 

30 

Sa tela sumrak svlačim 

Dan mi je našao lice 

Vetar kosu razveselio 

Pogled mi začuđen lista 

Senka iz sunca niče 

Svet na pragu srca stoji 

Opet obroncima plavim 

U glas ti bistri silazim 

Po našu čarobnu lampu

Far Within Us

1

We raise our arms

The street climbs into the sky

We lower our eyes

The roofs go down into the earth

From every pain

We do not mention

Grows a chestnut tree

That stays mysterious behind us

From every hope

We cherish

Sprouts a star

That moves unreachable before us

Can you hear a bullet

Flying about our heads

Can you hear a bullet

Waiting to ambush our kiss

[Translated by Anne Pennington]

2

Look here's that uninvited

Alien presence look it's here

A shudder on the ocean of tea in the cup

Rust taking hold

On the edges of our laughter

A snake coiled in the depths of the mirror

Will I be able to hide you

From your face in mine

Look it's the third shadow

On our imagined walk

Unexpected abyss

Between our words

Hoofs clattering

Below the vaults of our palates

Will I be able

On this unrest-field

To raise you a tent of my hands

[Translated by Anne Pennington]

2.

Potrò mai Su questo campo del non riposo

Innalzarti una tenda dai miei stessi palmi

(Traduzione di: Lorenzo Casson; Lontano in noi, 1943)

3

Unquiet you walk

Along the rims of my eyes

On the invisible grating

Before your lips

My naked words shiver

We steal moments

From the unheeding iron saws

Your hands sadly

Flow into mine

The air is impassable

[Translated by Anne Pennington]

4

Green gloves rustle

On the avenue's branches

The evening carries us under its arm

By a path which leaves no trace

The rain falls on its knees

Before the fugitive windows

The yards come out of their gates

And stand looking after us

[Translated by Anne Pennington]

5

The nights are running out of darkness

Steel branches grasp

The arms of passers-by

Only anonymour chimneys

Are free to walk the streets

Which slice across our sleeplessness

In the gutters our stars decay

[Translated by Anne Pennington]

6

From the wrinkle between my brows

You watch till day breaks

On my face

The waxen night

Is beginning to singe

The fingers of dawn

Black bricks

Have already tiled

The whole dome of the sky

[Translated by Anne Pennington]

7

Toothed eyes fly

Over still waters

Around us purple lips

Flutter from branches

Screams hit the blue

And fall onto pillows

Our homes hide

Behind narrow backs

Hands clutch at

Flimsy clouds

Our veins roll turbid

Bed and tables

Of shattered bones

Noon has fallen into our hands

And turned all gloomy

An open grave on the face of the earth

On your face on my face

[Translated by Anne Pennington]

14

If not for your eyes

There would be no sun

In our blind apartment

If it wasn't for your laughter

From the eyes, the walls would

Never vanish

If not for your nightingales

The willows would never

Tenderly cross the doorstep

If not for your hands

The sun would never

Stay a night in our dream

(Translated by Lazar Pašćanović)

22

Our day is a green appleCut in halfI look at youYou don't see meThere's a blind sun between usOn the stairwayOur torn-apart hugYou call meI don't hear youThere's deaf air between usIn the shop-windowsMy lips seekYour smileOn the crossroadsOur run-over kissI've given you a hand

You don't feel it

The void has given you a hug

On the city squares

Your tear seeks

My eyes

In the evening my dead day

Meets your dead day

Only in a dream

Do we walk in the same fields

[Translated by Lazar Pašćanović]

Weit in uns #22

Unser Tag ist ein grüner Apfel

Zweigeteilt

Ich schau dich an

Du siehst mich nicht

Zwischen uns steht eine blinde Sonne

Auf der Treppe

Unsere zerrissene Umarmung

Du rufst mich

Ich hör dich nicht

Zwischen uns steht taube Luft

In den Schaufenstern

Suchen meine Lippen

Dein Lächeln

Auf der Kreuzung

Unser überfahrener Kuss

Ich gab dir meine Hand

Du fühlst sie nicht

Die Leere hat dich umarmt

Auf den Stadtplätzen

Sucht deine Träne

Meine Augen

Am Abend trifft mein toter Tag

Deinen toten Tag

Nur im Traum

Laufen wir durch dieselben Felder

(übersetzten von Ricarda Vidal)