Male zebre

Малe зебре

Што више читам

то ми се све више чини од књига

да су мале зебре

чија се кичма повија под прстом

у ишчекивању јахача

кога неће збацити с леђа.

Ко је достојан једног црног реда

тај је достојан и речи,

ко је достојан речи

тај је достајан и простора белине,

ко је достојан белине

тај је достојан искуства

да годинама кротио је само

између редова мале празнине

и да нема књиге

којом би зими обложио

унутрашњу страну капута.

Што више читам, о поезији знам

све мање...

Све лошији сам гонич малих зебри

низ благе падине колена и стола.

У краљевству добро поткованих

где мудри и обучени

зуре јој у зубе, мере обим бедара

и процењују може ли да рађа,

тражим само замах њеног репа,

оптичку варку црно-белих пруга...

Little Zebras

The more I read

the more books

resemble little zebras

their spines bend under the thumb

anticipating the riders

they won't buck off.

Books worthy of the black row

are worthy of words,

those worthy of words

are worthy of the white space,

those worthy of white space

are worthy of experience

tamed for the ages

the thin gaps between lines;

without books,

no padded lining

for a winter coat.

The more I read, the less

I know about poetry . . .

The more inept hunter of little zebras I become

along the soft slopes of knees and table legs.

In the realm of the well-read,

the wise and adept

examine the zebra's teeth, measure the width of her thighs

and assess her stock,

I seek the sweep of her tail,

the play of her black and white stripes . . . 

(Translated from the Serbian by Steven and Maja Teref)