Stara pesma

Старa пecмa

Zа мном стоје многи дани и године,

Многе ноћи и часови очајања,

И тренуци бола, туге, греха, срама

И љубави, мржње, наде и кајања.

Све то стоји на гомили тренутака

У нереду, по прошлости разбацано,

Док њу време вуче некуд, некуд носи

И односи без отпора и лагано.

Немам снаге да се борим са временом,

Да одбраним, да сачувам, не дам своје,

Него гледам чега имам, шта је било:

И све више, ништа више није моје.

Као мирис, као зраци, као тама,

Као ветар, као облак, као пена,

Одвојени дани, ноћи, лебде, круже

И прилазе у облику успомена.

Ал' кад мис'о и сећање буду стали,

Онда куд ће и коме ће они поћи?

Онда куд ће да ишчезну и да оду

Успомене, моји дани, бивше ноћи?

Па куд идем, да ли идем, је л' опсена?

Ко ме roни, кога носим, пре и сада?

За мном стоји чега немам, а преда мном:

Мртва прошлост са животом покривена.

Док будућност полагано покров скида,

Ње нестаје и у прошлу прошлост пада.

Stara pesma

Za mnom stoje mnogi dani i godine,

Mnoge noći i časovi očajanja,

I trenuci bola, tuge, greha, srama

I ljubavi, mržnje, nade i kajanja.

Sve to stoji na gomili trenutaka

U neredu, po prošlosti razbacano,

Dok nju vreme vuče nekud, nekud nosi

I odnosi bez otpora i lagano.

Nemam snage da se borim sa vremenom,

Da odbranim, da sačuvam, ne dam svoje,

Nego gledam čega imam, šta je bilo:

I sve više, ništa više nije moje.

Kao miris, kao zraci, kao tama,

Kao vetar, kao oblak, kao pena,

Odvojeni dani, noći, lebde, kruže

I prilaze u obliku uspomena.

Al’ kad mis’o i sećanje budu stali,

Onda kud će i kome će oni poći?

Onda kud će da iščeznu i da odu

Uspomene, moji dani, bivše noći?

Pa kud idem, da li idem, je l’ opsena?

Ko me roni, koga nosim, pre i sada?

Za mnom stoji čega nemam, a preda mnom

Mrtva prošlost sa životom pokrivena.

Dok budućnost polagano pokrov skida,

Nje nestaje i u prošlu prošlost pada.