6. Нада

Нада је моја у Теби.

(Пс. 39:7)

Јер си Ти надање моје, Господ је Господ

поуздање моје од младости моје.

(Рим. 15:4)

Јер се надом спасисмо.

(Рим. 8:24)

Надањем веселите се, у невољи трпите,
у молитви будите једнако.

(Рим. 12:12)

Трпљењем и утехом Писма наду имамо.

(Рим. 15:4)

Јер се надом спасисмо. А нада која се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?

(Рим. 8:24)

Дуго надање мори срце,
и жеља је испуњена дрво животно.

(Пр. 13:12)

Уздаћеш се имајући надање…

(Јов. 11:18)

Благо ономе ко на Господа ставља надање своје.

(Пс. 40:4)

Надање твоје неће се затрти.

(Пр. 23:18; 24:14)

А мени је добро бити близу Бога.
На Господа полажем надање своје,
и казиваћу сва чудеса Твоја.

(Пс. 73:28)

Хвалимо се надањем славе Божије.

(Рим. 5:2)

Него се хвалимо и невољама, знајући
да невоља трпљење гради; а трпљење искуство,
а искуство надање; а надање неће се осрамотити, јер се љубав Божија изли у срца наша

Духом Светим Који је дат нама.

(Рим. 5:4-5)

А надање безбожних пропада.

(Пр. 10:28)

Али који се надају Господу, добијају нову снагу,

подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и неморе се.

(Ис. 40:31)

Који оре треба у надању да оре.

(1 Кор. 9:10)

Зато, љубазни, запрегнувши бедра свог ума будите трезни, и зацело се надајте благодати
која ће вам се принети кад дође Исус Христос.
(1 Пт. 1:13)