Уже

Ово је прича о планинару који је желео да се попне на највишу планину.

У ту пустоловину је кренуо након дугих година припрема. Али, како је сву славу желео за себе, одлучио је да се попне на планину сам.

Почео је да се пење. Време је одмицало и постало је касно. Уместо да припреми логор за ноћ, наставио је да се пење све док се није смрачило. Густа ноћ је обавила планинске врхове. Око човека је све било црно. Небо и месец прекрили су тешки облаци и ништа се није видело.

И док се тако пењао, тек неколико корака од врха, оклизнуо се и почео падати великом брзином. Могао је видети само црне тачке и осећати силу теже која га страшно вуче доле. У тим тренуцима ужасног страха, пред очима су му се одигравали сви лепи и ружни тренуци његовог живота.

Тело му је висило у ваздуху… само га је уже држало. У том тренутку је могао само узвикнути: "Боже, помози ми!"

Мислећи о томе како је близу смрти, изненада је осетио како га снажно повлачи уже којим је био везан.

Изненада се с неба зачу дубоки глас:

"Шта желиш да учиним?"

"Спаси ме, Боже!"

"Стварно верујеш да те Ја могу спасити?"

"Наравно да верујем!"

"Тада прережи уже којим си везан."

Наступио је тренутак тишине. Човек одлучи да се држи ужета свом снагом.

Спасилачка екипа прича како су следећег дана планинара нашли мртвог и смрзнутог. Његово тело је висило о ужету за које се грчевито држао… само три метра од земље…

А ти? Колико си везан за своје уже? Да ли би га пустио?

Никад не сумњај у оно што долази од Бога. Никад не реци да те заборавио или напустио. Никад не мисли да Он не брине о теби. За-памти да те увек држи својом десницом.