Две другарице
Једном су на храмовну славу у манастир на богомоље ишле две сељанке.
Једна од њих је у младости – већ одавно – учинила зло дело и од тада није могла да га заборави, стално ју је мучила савест, кајала се на исповести. И сад је ишла и целим путем је туговала:
- Ја сам грешница! Да ли сам достојна да прљавим устима целивам икону милостивог Спаса? Како ме мајка-земља носи? Како ме праведни Господ не кажњава?
Њена сапутница је била жена строгог живота и зато је осећала да је боља од другарице.
- Ја се не плашим – говорила је. – Идем лаког срца. Наравно, ни ја нисам праведница, али какве грехове имам? Све саме ситнице, нема смисла ни сећати се. С тобом је, мила, другачије. Схватам како ти мора бити тешко.
Богомолнице дођоше у обитељ, помолише се у храму, на крају су доспеле код старца-затворника. Он их је упитао о свему, а затим је рекао:
- Ти, прва, иди у поље и донеси овамо највећи камен који можеш да нађеш. А ти друга, скупи пуну кецељу малог камења и такође га донеси код мене.
Жене су испуниле наредбу старца. Кад су му донеле камење он им је рекао:
- Добро, а сад однесите ово камење и вратите га на место с којег сте га узеле.
Прва, је лако пошла с тешким каменом, а друга је збуњено тражила по дворишту.
- Шта си урадила? – упита старац.
- Ах, оче, заповедаш ми да однесем камење тамо одакле сам га узела?
- Да, врати га на она места с којих си узела камење.
- Не могу.
- Зашто?
- Има га много. Не сећам се свих места с којих сам га узела.
- Онда знај, – рече старац –твоја другарица је једном учинила велики грех и стално га се сећа, каје се због њега, омива га сузама. Она зна где је остала рупа од њеног камена. А ти са својим мноштвом грехова, за које мислиш да су ситни не знаш коме си, где и кад учинила зло. Чак их се не сећаш, и зато не можеш да изгладиш своје грехове. Они ти остају на души као ово камење у кецељи. Прљавштина је увек прљавштина, без обзира да ли је то бара или једна кап.
И жена је схватила да са својим малим слабостима и греховима треба ништа мање од другарице да се брине за чистоту душе и покајање.