Кад је један угрожен, сви су угрожени

Једнога дана миш је кроз пукотину на зиду гледао фармера и његову жену како отварају неки пакет. "Какву храну би то могло да садржи?" – питао се миш. Али, кад је открио да је у питању мишоловка, био је ужаснут.

Трчећи кроз двориште фарме, упозоравао је остале вичући:

- У кући је мишоловка, у кући је мишоловка!

Кокош, квоцајући и чепркајући, подигне главу и каже:

- Господине мишу, то је озбиљан проблем за тебе, али нема баш никакве последице за мене. Ја се због тога не могу узрујавати.

Миш се ожалошћен окрене прасцу и викне:

- У кући је мишоловка, у кући је мишоловка!

Прасе је саосећало с њим, па му рече:

- Драги мишу, врло ми је жао, али ја ту не могу ништа учинити осим молитве.

Миш тада крену према крави па јој рече:

- У кући је мишоловка, у кући је мишоловка!

Крава одговори:

- Жао ми је, мишићу, због тебе, али с мог носа неће фалити кожа.

Тако се миш вратио одбијен и погнуте главе у кућу како би се сам суочио с фармеровом мишоловком.

Те ноћи зачуо се чудан звук у кући, идентичан звуку кад мишоловка ухвати свој плен. Фармерова жена је пожурила да види шта се то догодило. У мраку није видела да је мишоловка ухватила реп отровне змије. Змија ју је угризла.

Фармер ју је брзо одвезао у болницу и кући се вратила с грозницом. Познато је да се грозница лечила свежом кокошијом супом, па је фармер због тога морао заклати кокош.

Али, болест његове жене није јењавала, па су јој дошли у посету пријатељи и суседи. Да би их нахранио, фармер је морао заклати прасе.

Фармерова жена, на жалост, није се опоравила. Умрла је. Дошло је толико људи на њену сахрану да је фармер морао заклати и краву како би осигурао довољно меса за све њих.

Миш је све то гледао с великом тугом кроз своју пукотину на зиду…