Злато, тамјан и смирна

Када су три мудраца поклонили малом Исусу злато, тамјан и смирну, пођоше назад у дубоку ноћ. У неко доба злато, тамјан и смирна започеше разговор.

Злато самоуверено рече:

- Када ово дете порасте, тада ће са мном куповати многа царства. Знам то из искуства, тако су и цареви пре њега са мном радили.

На то тамјан хвалисаво каза:

- Када овај цар буде велик, одлазиће у цркву па ће са мном кадити баш њега, а то, признаћете, не може баш свако!

Ни смирна није ћутала:

- А знате ли ко сам ја? Са мном помазују чело царева и краљева. Тако ћу ја увек бити на царевом челу. Ето, само да знате, ја имам главну улогу у свему! – каћиперно додаде смирна.

Али, пре него што су злато, тамјан и смирна кренули да испуњавају свој задатак, морали су да науче лекцију скромности.

Праведни Јосиф злато побаца по путу и испред пећине да их не нађу разбојници и тако суво злато заврши на прашњавом путу, са нешто смирне Богомајка намаза жуљевите и прашњаве ноге да зацеле, а тамјаном је окађена шталица у пећини где је био мали Исус.

Тако су се сви научили скромности.