Предговор

У најтежим тренуцима у животу човек завапи ка Богу, и моли Га за помоћ и чудо. Често животна ситуација делује безнадежно. При том, када се човек Богу обрати, углавном очекује да му у што краћем року помогне… наредних неколико дана, сутра или истог тренутка. Ако се то не деси, почиње да губи веру и наду.

Некад помоћ брзо стигне, а некад је потребно извесно време да би се остварили неопходни услови за испуњење жеље. Често нисмо свесни, па ни не можемо унапред знати, колико нам штете може нанети испуњење одређене жеље која нам се чини добра и неопходна. Понекад Бог хоће да нас провери, тј. да провери нашу веру у Њега, да ли Му се заиста предајемо и надамо у Његову помоћ коју смо тражили – онако као кад дете тражи нешто од родитеља и апсолутно верује да ће то и добити. У сваком случају, само Бог зна шта је свакоме од нас најпотребније у животу. А ми би требали само да имамо више поверења у Њега, јер нас једино Он никада неће изневерити.

Једно је сигурно – Бог нас никад не оставља на цедилу. Он је увек с нама, што већ само име Његово говори: Емануило… С нама Бог (Мт. 1:23). И како нам Он поручује: Све је могуће ономе који верује (Мк. 9:23).

Човек ове речи брзо заборавља услед немогућности да сâм изађе на крај са превише брига и проблема, и од данашње брзине живота. Нема времена да се посвети својој породици и васпитавању деце, а камоли за читање… читање Светог Писма, између осталог – као најбољег уџбеника за живот, васпитног средства, Божије (родитељске) подршке, помоћи, утехе…

Свима нам је потребна подршка, нека позитивна мисао, охрабрујуће речи, да нам неко каже ''не брини, биће боље''. Неко се сетио највеће истине и суштине живота садржане у Библији, па је створио "Тајну" са читавом науком како осмислити и применити "позитивне афирмације" те живот учинити здравијим, успешнијим и бољим у сваком смислу.

Али та истина је у "Тајни" прилично замагљена, и може представљати велики камен спотицања, странпутицу за многе лаковерне који суштину неких њених речи не разумеју. Може развити у читаоцу-следбенику похлепу и грамзивост, учећи човека да воли новац. Новац није зло, потребан је за живот, али се лако и често злоупотребљава, као и све друго што треба да служи човеку. Па тако, развијање превише љубави према новцу и материјалном у човеку, који је по својој природи иначе слаб, ствара све већу жељу за његовим стицањем… и никад не буде доста. Похлепа је лукави непријатељ који се полако прикрада свом плену (човеку) и обузима га, неприметно у првом тренутку. Али, није свако тога свестан нити може да разуме.

Када су ме животне неприлике готово савладале, добила сам "Тајну" као најискренији израз пријатељства и жеље да ми помогне. То ме је подстакло да пронађем прâву тајну живота – највећу Истину. И пошавши од ње, дошла сам до онога што сам несвесно у дубини душе желела да нађем… до Онога за Ким је моја душа вапила. За разлику од слаткоречивих "афирмација" које нуди "Тајна" и које треба да "покрену нешто" у човеку, пронашла сам Живу Реч Божију која покреће душу и срце.

Свето Писмо је истовремено најстарија и најсавременија књига, пуна најлепших, најздравијих и "најпокретљивијих" изјава (или "афирмација"). Оне лече душу, дају унутрашњи мир, оне су далеко моћније од било које "Тајне", од било којих других речи. Оне доносе охрабрење, смирење, оздрављење, утеху, мир и наду, и много других благослова.

"Колика је снага речи види се најбоље кроз историју човечанства: најпре су речима рушени стари светови, старе вере и богови и стварани нови, речима су покретани ратови и духовни преврати, речима су се шириле слобода и правда, али и нетрпељивост и мржња. И Јеванђеље светог Јована почиње: 'У почетку беше Реч и Реч беше у Бога и Бог беше Реч'."[1]

Колико је мени добра донео тај непресушни извор живих речи утехе, толика је сада моја жеља да и други у том извору нађу свој благослов и помоћ.

Бог се одувек обраћао људима, директно или посредно (преко анђела и светитеља). Некада много чешће него данас, али и људи раније нису били толико зли и грешни као данас. Он одувек брине о нама, јер је Он наш брижни родитељ. Он нам је и отац и мајка, и више од тога.

Једна дечја песма каже "мајка је мајка, најлепша бајка…", мајка је најнежнији родитељ. Неко ми је једном исправио и рекао да је Божија љубав нежнија од мајчинске, што ме је у том тренутку прилично збунило! Зато ће се можда и неко од читаоца ових редака запитати – како то може бити кад ме пушта да се мучим, да страдам од болести, жалости, превише брига и невоља у животу? Два су разлога зашто човек страда – грешни страдају ради свога зла, да би се покајали и обратили Богу, а праведни ради веће награде у вечноме Царству небеском… јер нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије (Дап. 14:22). Ово је тешко схватити и разумети без јаке вере у Бога.

Лако је човеку да има веру у Бога ако се не мучи, али кад дође мука најчешће остаје неутешан и без наде. Онај који се много каје такође бива често неутешан и безнадежан, са неверицом да ће му Бог опростити. Али, родитељ своме детету опрашта и највећи грех, а неће ли Бог? Ако грешан човек, тврдог срца, може понекад бити милостив према другом, Божија милост је неупоредиво и безгранично већа. Ако се, пак, човеку или чак родитељу не може веровати и његовој милости надати, увек се може веровати и надати Богу и Божијој милости која је безгранична. Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре даривати деци својој, колико ће више Отац Небески дати Духа Светога онима који ишту у Њега? (Лк. 11:13).

С друге стране, некога могу збунити речи које се неретко могу прочитати у Библији и православним књигама – да се Бога треба плашити. Како то кад је он најнежнији родитељ?! Наравно, не треба Га се плашити као непријатеља, као неког ко ће нас намерно повредити, него као строгог родитеља (а обично је то отац), кога треба слушати, али који је истовремено пун љубави према свом детету. Јер кога љуби Господ онога и кара; а бије сваког сина кога прима… јер ко је син кога отац не кара? (Јев. 12:6-7).

Такође, ретко који човек може нешто постићи у животу без ичије подршке, поготово што живимо у врло тешким временима те је помоћ свакоме од нас потребна у неком тренутку. Најчешће највећу подршку имамо од родитеља, а затим од осталих блиских људи. Али, ако је ко не налази међу људима (чак ни најближим), нека је потражи од Бога… помоћ и подршка му неће изостати!

Али, како прићи Господу Богу и ослонити се на Њега? Како Га замолити за помоћ? Како Му се обратити да би заиста услишио молитву?!

Као одговор на ово питање, написаћу своје искуство.

Много сам се пута у животу молила Богу, али нисам добијала услишење мојих молитви. Нисам знала због чега, шта то "кочи" да ми Господ испуни жељу и дâ ми или оствари оно за шта се молим. Можда сам превише грешна и љут је на мене, па не заслужујем? Нисам знала одговор на ово питање… а вероватно има још људи које мучи исто. Сви ми свакодневно грешимо, некад мање – некад више, неко мање – неко више, па опет некоме бива услишена молитва а некоме не. Можда се не молим на прави начин?!

Недавно је поново наступио тежак период у мом животу, најтежи до сада јер сам први пут морала потпуно сама да се суочим са врло тешком ситуацијом. Нисам имала довољно храбрости и снаге за све што ме је снашло, а често нисам знала шта да чиним. Много тога ме је мучило и одузимало снагу… била сам толико физички исцрпљена да сам једва била у стању да радим. Под великим свакодневним стресом лако се праве нове грешке, нови греси, а при том је почео и Божићни пост! Почела је још једна мисао и брига да ме мучи – како ћу на исповест а да не будем као лицемер пред Богом?!

Бог чита наше мисли и срце. Нашао је начин да ми се обрати и одговори ми на питања која су ме мучила. Врло брзо ми је стигла "случајна" порука као одговор (у животу никад ништа није случајно!). Ево те поруке:

"Христа треба да осећемо као свог пријатеља. Он и јесте наш пријатељ. У то нас и Сам уверава када каже: 'Ви сте пријатељи моји' (Јн. 15:14). Гледајмо на њега као на пријатеља и приступајмо Му као пријатељу. Падамо ли духовно, грешимо ли? Са присношћу, љубављу и поверењем похитајмо к Њему – не са страхом да ће нас казнити, него са поуздањем које нам даје осећање да у Њему имамо пријатеља. Рецимо Му: 'Господе, учинио сам грех, пао сам; опрости ми!' Али истовремено треба да осећамо да нас Он љуби, да нас прима нежно и са љубављу и да нам опрашта. Нека нас грех не одваја од Христа! Када верујемо да нас Он љуби и када се трудимо да и ми Њега љубимо, онда се нећемо осећати туђима Њему и одвојенима од Њега чак ни када грешимо. Ми смо обезбедили за себе љубав Његову: како год да се владамо, знамо да нас Он љуби. Ако стварно љубимо Христа, онда не постоји бојазан да ћемо изгубити осећање страхопоштовања према Њему." (свети Порфирије Кавсокаливит)

Ове речи потврђује и Божије обраћање људима, које је записао јеросхимонах Серафим Вирицки "Господ говори човеку" и "Воли Ме такав какав јеси" (текстови су у додатку ове књиге).

Ова Божија порука ме је ганула до суза! (јер Бог ме воли овакву каква јесам). А није била једина. Наставио је Бог да ме тако усмерава, учи, и одговара на питања која ми буквално море душу.

"Христа треба да осећамо као свог пријатеља". Ово треба заиста буквално схватити! Кад смо у некој неприлици или проблему, коме ћемо се обратити, осим члановима породице? – Пријатељу! Ако нема пријатеља, или није у могућности да помогне… ко ће други?! – Исус Христос! Он је наш Господ Бог, Отац, Брат, најбољи Пријатељ, Он нам је буквално СВЕ!

Кад сам Му у очајању пришла са молитвом као Богу, Оцу, Брату и најбољем Пријатељу, моја молитва је била услишена док сам се још молила! А како знам да је баш тако?

Бог услиша молитву кад се човек моли у очајању, најискреније из срца. У великом очајању човеку је веома тешко у души, осећа велики терет и притисак који га исцрпљује емотивно, психички и физички. Ако се током молитве, у таквом стању у једном тренутку осети велико олакшање – то значи да је Бог примио молитву и да је услишена. И више нема разлога за бригу. Човек тада треба да се опусти јер је Бог преузео његов терет да га реши! Али, ако пак човек настави да брине – то значи да сумња и да не верује да ће му Бог помоћи (што је грех)… и због те невере Бог му неће испунити молбу. Овоме се не треба чудити, јер ћете на исти начин – неповерењем – повредити (увредити) и свог најбољег пријатеља међу људима. Што молиш да ти помогне ако немаш поверења?!

На крају, сетите се својих родитеља, ако имате родитеље који вас воле или сте их имали. Од најранијег детињства па кроз живот, кад вас нешто мучи па се обратите родитељима за помоћ, неће ли вам помоћи? Одмах ће скочити да што пре реше проблем и помогну, а ви ћете моментално осетити огромно олакшање – јер су родитељи преузели ваш терет. Ето тако је исто и кад Бога молите за помоћ, Он одмах жури да реши проблем као брижни Отац или Пријатељ.

Цитате у овој књизи сам сакупљала након што ми је отац умро, 2010. године, и сабрала их у књигу 2012. године. Био је то први најтежи период у мом животу. Био ми је потребан разговор, али нисам успела да нађем психолога или духовника (свештеника) који би ми помогао. Ноћу нисам могла да спавам јер се у мене "уселио" неки немир. Бог ме је тада научио како да вратим мир у души. Свако вече пред спавање, почела сам да читам Библију и тако пронашла велико смирење. Читајући, подвлачила сам реченице које су одјекивале у мени, које су ми давале потребно охрабрење и снагу. Реченице – словима написане, али као да су "живе" – померају и мењају нешто унутар мене. Зато сам ову књигу назвала Живе речи утехе.

Пре пар месеци сам ушла у још један изузетно тежак период. Овај пут је здравље моје мајке угрожено… а једна мука никад не иде сама, већ за собом повуче ланац других лоших дешавања. Сада ме је Бог научио да нисам сама, већ да је Он уз мене као мој најбољи пријатељ и да ће ми помоћи. Научио ме је како да Му приђем и како да се молим. Хвала Му и слава Му!

Саосећајући са свима који се суочавају са неком тешком муком у животу, желим да поделим са вама ову збирку цитата из Библије – Божјих Речи љубави, утехе и подршке – јер може још некоме од вас помоћи. Такође, збирком желим да истакнем колико је Божија брига и милост за нас велика, и колико нам Његова љубав и подршка могу помоћи у најтежим животним (не)приликама. Мени су Његове речи пуно помогле. И зато, кад је коме тешко, или болује, или је у било каквој невољи, или кад коме због невоља падне вера, нека се као светим јелејем помазује овим Живим Речима праве и чисте Љубави.

Бог с вама, и мир вама.

Весна Миловић,

у Београду 2021.