Чудан ''Оче наш''

Молитељ: Оче наш, који си на небесима…

БОГ: Да?

Молитељ: Не прекидај ме! Зар не видиш да молим?!

БОГ: Али звао си ме!

Молитељ: Ја Тебе?… Ах, не… ја Те заправо нисам звао. То је молитва. Ми управо тако молимо: "Оче наш, који си на небесима!…"

БОГ: Ево опет! Је л' Ме зовеш како бисмо разговарали? Или што? Дакле, шта те мучи?

Молитељ: Да се свети име Твоје…

БОГ: Мислиш ли ти то озбиљно?

Молитељ: Зар бих требао ту нешто озбиљно мислити?

БОГ: Желиш заиста да се моје име свети? Шта ти то уопште значи: "да се свети име Твоје?"

Молитељ: Па то значи… хмм… то значи… не знам шта то значи! Одакле бих знао шта то значи?!

БОГ: То значи да ме желиш славити, да сам ти Ја посебан, да сам ти важан, да ти је Моје име драгоцено.

Молитељ: Аха, хм… схватам… Да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу…

БОГ: Радиш ли ти на томе?

Молитељ: Ха? Мислиш на томе да дође царство Твоје? Па наравно! Идем сваке недеље у цркву, дајем милостињу, чак дајем и за мисије.

БОГ: Да, али ја желим више; желим да доведеш свој живот у ред, желим да оставиш навике које другима иду на живце, да научиш мислити на друге. Желим да помогнеш људима, да им показујеш пут ка Истини, да лечиш болесне, ослобађаш заточене, нахраниш гладне… Јер све што учиниш за те људе, за Мене си учинио.

Молитељ: Зашто то говориш баш мени? Као да ја могу нахранити гладне, помоћи сиромашнима… Погледај само колико лове имају попови и бискупи! Иди њима реци нек се заузму за сиромахе.

БОГ: Опрости, али ја сам мислио да стварно молиш да дође Царство Моје и да буде воља Моја. То, наиме, код онога који за то моли почиње сасвим лично. Тек онда када желиш исто што и ја, можеш бити весник Мог Царства.

Молитељ: Ма то ми је јасно!… Могу сад да наставим са молитвом?… Хлеб наш насушни дај нам данас…

БОГ: Хеј-хеј! Али види како си пуначак! Твоја те молитва обавезује нешто да учиниш, како би милиони гладних на овом свету добили свој насушни хлеб.

Молитељ: … и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим…

БОГ: А што је с твојим колегом с посла?

Молитељ: Њега ми не спомињи! Ти знаш да ме он јавно бламира, да је увек арогантан према мени, да ми диже притисак својим циничним примедбама. И он то зна! Он мене уопште не доживљава озбиљно, он се са мном спрда… тај тип је…

БОГ: Знам, знам! А ипак, твоја молитва?

Молитељ: Па нисам баш тако мислио!

БОГ: Ти си барем, искрен. Него, де ми реци, је л' тебе чини срећним да живиш тако пун беса и мржње према том колеги?

Молитељ: Да, да! Таман посла!… То ме разара, то ме боли!!!

БОГ: Ја те желим излечити. Опрости му, и Ја ћу теби опростити. Можда Ја теби ипак још пре опростим. Онда су арогантност и мржња његови греси, а не више твоји. Можда ћеш, при том, изгубити нешто од свога новца и имиџа. Али то ће ти донети мир у срце.

Молитељ: Хм, нисам баш сигуран могу ли то…

БОГ: Ја ћу ти помоћи!

Молитељ: … и не уведи нас у искушење, но избави нас од лукавога…

БОГ: Ма ништа лакше од тога. Само ми реци које те особе и ситуације уводе у напаст.

Молитељ: Како то мислиш?

БОГ: Знаш ти своје слабе тачке: неодговорност, расипност, шкртост, сексуалност, агресивност, васпитање… Не дај лукавоме ни једну једину шансу!

Молитељ: Чини ми се да ми је ово најтежи "Оче наш" који сам икада молио, али сад први пут моја молитва има везе с мојим свакодневним животом.

БОГ: Врло добро! Напредујемо! Сада настави молитву до краја.

Молитељ: Јер је Твоје Царство и сила, и слава Оцу и Сину и Светоме Духу сада и увек и у векове векова. Амин.

БОГ: Знаш шта ми се свиђа? Када људи као ти почну озбиљно да Ме доживљавају, искрено да се моле, следе и чине оно што је Моја воља. Када људи примете да их њихов труд око Мог Царства чини срећним.

Наравоученије:

Понекад нам свима треба оваква врста преиспитивања током молитве, да би наша молитва постала искрена, из срца. Покушајмо, бар једно вече да промислимо о свакој речи молитве "Оче наш".