Прича о божанском Младенцу Христу

Када божанска породица бежаше испред мача Иродова за Мисир, искочише разбојници на друм c намером да штогод опљачкају. Праведни Јосиф вођаше једно магаре, на коме беше нешто ствари, и на коме Пресвета Богородица са Сином својим на грудима овда-онда јахаше.

Разбојници ухватише магаре, да одведу. У том приђе један од разбојника Богоматери да види, шта то она држи на грудима. Видевши Дете Христа, разбојник се задиви необичној красоти Његовој, па у дивљењу рече:

- Кад би Бог узео на себе тело човечије, не би био лепши од овог детета!

И нареди тај разбојник осталим друговима својим, да ништа не узимају од ових путника. Испуњена благодарношћу према овако великодушном разбојнику Пресвета Дева рече му:

- Знај, да he те ово Дете наградити добром наградом зато што си га данас сачувао.

После тридесет и три године тај исти разбојник за злочине своје висио је на крсту распет c десне стране Крста Христовога. Његово је име Диомаз, док је име онога разбојника c леве стране Гестас. Гледајући у Христа Господа невино распетог, Дисмаз се покаја за сва зла живота свога, па докле Гестас хуљаше на Господа, Дисмаз га брањаше говорећи: он никаква зла није учинио.

Дисмаз је дакле, онај благоразумни разбојник, коме Господ рече: Данас ћеш бити са мном у Рају (Лк. 23:41-43). И тако Господ дарова Рај ономе, који Њега у детињству поштеди.