Чиста истина и шарена лажа

Истина мора да буде чиста. Ако није чиста – није истина! Зато се она редовно купа. Опере и одело, па га окачи на лицу у дворишту.

Једног дана путем је пролазила Прљава Лаж. Тужна. Размишљала је како да се додвори људима. Ником се не свиђа. Нико је не воли. Кад, има шта и да види! Дивно одело истине виси на жици: свеже, миришљиво…

Ко лаже – тај и краде! То се зна!

Прљава Лаж брзо прескочи ограду, зграби прелепо одело Истине и побеже с њим кући.

А знате ли шта ради Лаж код своје куће? Лаже и маже. Па кад маже, све јој прсти остану умазани бојом. Док је облачила прекрасно одело Истине нешто боје с прстију остави шаре на њему.

Од тог доба Прљава Лаж постаде Шарена Лажа. Људи похрлише за њом.

А јадна Истина, кад виде да је покрадена, затвори се у кућу од срамоте. Коме још треба Гола Истина? Она воли, вређа, тешка је…

Срећом, Истина има много верних пријатеља, којима је дража и од живота и који нису пријатељи само на речима. Они је никада не би оставили на цедилу!

Има их на сваком месту и у свакој професији. Од плакања за проливеним млеком (и украденим оделом) нема користи! Зато се одмах бацише на посао и сашише јој ново одело.

Како је ко знао и умео! Раширише материјал из Светог Писма, измерише мером Десет Божијих заповести и почеше да шију: писци занимљиве хаљине од лепих прича и песама, научници строга одела од озбиљних теорија, владари солидне капуте од чврсте правде… Чак се ни деца не усудише да изведу Голу Истину пред старије, него јој обукоше пристојно одело од поштовања и љубазности.

Не прође дуго, а Шарена Лажа се са својим кратким ногама саплете о дугачке хаљине узвишене Истине. Паде и пружи се колико је дугачка, односно кратка. Диже се пра-шина. Препознаше људи Прљаву Лаж.

По ко зна који пут потврди се пословица: Истина увек побеђује!