Малина

По завршетку академије живео сам у једној кући и тамо сам чуо ову необичну причу о чуду преподобног Серафима.

Причу ћу испричати по сећању… више пута сам је чуо од дадиље, старице Александре.

- То је било давно – почела би полако старица, са прекидима. – Дошао је у саровски манастир нови архијереј. Много се наслушао о угоднику Божијем, али сам није веровао у чудеса баћушке. А можда су му и људи свашта причали.

Срели су архијереја монаси са звонима, част његовој части, у цркву га испратили, а онда у архијерско одмориште. Онда, угостили га онако како и треба. Другога дана служба.

Све је архијереј погледао, а онда упитао:

- А где живи отац Серафим?

Баћушка тада није живео у манастиру, него у својој пустињи. Упрегли су коње за архијереја. Била је зима, било је снега у саровским шумама – какви само сметови! На силу је путовао архијереј.

Баћушку су раније обавестили да сам архијереј иде њему у госте. Угодник Божији му је изашао у сусрет без капе (клобука) и смирено је направио архијереју поклон до ногу.

- Благослови – каже – мене убогог и грешног, свети владико! Благослови баћушка!

Архијереј га је благословио и кренуо напред у његову пустињицу. Баћушка га под руку придржава. Свита је остала да причека. Ушли, помолили се, сели.

Баћушка рече:

- Гост код мене високи, а угостити га код мене убогога Серафима и нема чиме – обратио се он опет архијереју.

Угодник прозре душу његову, да не узима све за благодат, оно што Бог даје светима. А да каже директно неће, да не би увредио архијереја.

Баћушка је био добар, зато га је и медвед волео. Од његовог изгледа сва злоба је нестајала у људима и у зверима.

Архијереј је мислио да баћушка хоће да га угости чајем, па рече:

- Не брини се, ја сам сит. А и нисам ради тога ја к теби дошао по великом снегу. Ето о теби говоре разне приче.

- Какве, баћушка, приче? – пита угодник, као да не зна.

- Ето, кажу да ти твориш чудеса.

- Не, баћушка, убоги Серафим не може творити чудеса, њих може творити само један Господ Сведржитељ. А Њему је све могуће, Милостивом. Он је и цео свет прекрасно из ничега створио, баћушка. Он је и Илију хранио преко га-врана. Он је и нама, с тобом, баћушка, ето погледај, какву само благодат дао.

Архијереј је погледао у угао, куда му је показао угод-ник, а тамо је већи грм малине израстао, а на њему пуно зрелих плодова.

Запрепаћени владика није ништа могао да каже. Зима, а малина, и још из голог пода израсла! Као у причи!

Баћушка Серафим, узео чајни тањирић, и бере малине. Набрао и донео пред госта.

- Једи, баћушка, једи! Не стиди се. У Бога свега има много! И преко убогога Серафима, по његовој молитви и по Својој милости неизрецивој, Он све може. Ако будете имали вере колико је зрно горушичино, тада и гори можете рећи: "Баци се у море!" – и она ће се преместити. Само не треба сумњати, баћушка. Узми, узми!

Архијереј је све појео, а онда се изненада поклонио баћушки до ногу. Баћушка је успео да га предупреди и да каже:

- Не смеш ти да се клањаш пред убогим Серафимом, ти – архијереј Божији. На теби је велика благодат! Благослови мене, грешног, и помоли се!

Архијереј је послушао и устао. Благословио је баћушку и рекао само две-три речи:

- Опрости ми, старче Божији. Погрешио сам пред тобом! Моли се за мене, недостојног, и у овом животу, и у будућем.

- Слушам, баћушка, слушам. Само ти до моје смрти никоме ништа не спомињи, иначе ћеш боловати…

Гледа архијереј, а грм се и не види, а на тањирићу од малине још сока остало, значи да то није било привиђење. А и прсти су код њега били од малина.

Изашао је архијереј. Чека га његова свита… "И шта би то могло бити, – мисле – да је он тако дуго говорио с баћушком Серафимом?"

А он га, опет испод руке, све до саоница прати. Посадио га и опет се још једном у снег поклонио.

А архијереј, само што су одмакли каже својима:

- Велики угодник Божији. Истину су за њега говорили, да он може да твори чудеса.

Али ништа им о малини није рекао. Само је целим путем ћутао и крстио се, а онда би опет поновио:

- Велики, велики угодник!

А тек када се баћушка упокојио он је свима испричао за малине.