Две цигле

Пошто у манастиру нисмо имали довољно новца за плаћање професионалног зидара, сâм сам се прихватио посла око зидања зида од цигли. Трудио сам се да свака цигла буде савршено постављена, без обзира колико ми је то времена одузело. Коначно сам завршио свој први зид.

Али, онда сам видео како две цигле стоје накриво, одударале су од свих осталих лепо постављених цигли. Страшно, поквариле су цео зид. Цемент је већ био тврд да би се грешка исправила.

Увек сам заобилазио тај зидић када сам некоме показивао наш манастир. Нисам желео да га неко види. Најрадије би га разнео динамитом.

Једног дана три или четири месеца након што сам сазидао тај зид, шетао сам с једним мирјанином и он угледа зид.

- Баш леп зид – примети он.

- Господине, зар сте слепи или сте оставили наочаре у ауту? Зар не видите оне две криво постављене цигле?

Оно што ми је посетилац одговорио променило је мој целокупни поглед на зид, али и на живот уопште. Рекао је:

- Да, видим оне две криво постављене цигле. Али видим и 998 добро постављених цигли.

Остао сам запањен. Први пут сам угледао остале цигле у зиду. Њих је било далеко више и зид је био прелеп.

Колико људи прекида везе или се растаје, јер су све што виде на свом партнеру "две криво постављене цигле". Уместо да видимо добро постављене цигле, сваки пут када погледамо друге или себе, искључиво видимо грешке, мањкавости. Грешке су једино што видимо и зато их желимо уништити. Тако, нажалост, уништимо "врло леп зид".