Стопе или Трагови у песку

Неко ми је причао да се један човек увек молио Богу, да га не оставља на земном путу и да га прати као што је пратио Своје ученике на путу за Емаус (Лк. 24:13-32). На крају живота имао је овакво виђење:

Видео је себе како иде пешчаном обалом океана. Окренувши се, видео је трагове својих стопа уназад. То је био пут његовог протеклог живота. Били ту и трагови још једног пара стопа. Схватио је да га је Бог пратио у животу, као што Му се молио. Али, на неким местима пређеног пута, видео је трагове само једног пара стопа, дубоко урезаних у песак, као да сведоче о тежини пута у то време. Човек са прекором рече Господу: "Ето видиш, Господе, у тешка времена мог живота ниси ишао са мном!"

Али, Господ му одговори: "Сине мој, грешни! У најтежим тренуцима твог живота узимао сам те на Своје руке и носио. Тако, сине Мој, то нису трагови твојих стопа, већ Мојих…"