Дуга љубав

Јован је већ дуго седео за кухињским столом и писао. Домаћи задатак је одавно завршио.

- Шта пишеш тако марљиво? – упита га мајка.

- Нешто за тебе – одговори Јован, прикривајући лист на којем је писао.

- Да знаш да сам радознала – узврати мајка.

Јован убрзо заврши и уздахну:

- Коначно!

Оно што је писао, трипут је преписивао. Сваки би пут нешто додавао. Онда брижно сави папирић, стави га у коверат и остави на мамином радном столу. Тог дана је мајка узела писмо и отворила га.

Ево шта је у њему писало:

Рачун мајчиних дугова Јовану:

1. Шест пута однео смеће – 60 динара

2. Три пута донео хлеб – 15 динара

3. Четири пута обрисао судове – 20 динара

4. Једанаест пута донео дрва из подрума – 55 динара

5. Прашина, цвеће и друге ситнице – 50 динара

Свега – 200 динара

Мајка је климнула главом, узела новчаник и рекла:

- Да, у праву си сине, одмах ћу ти то исплатити. Заиста си ми много помагао.

Јован се обрадовао заслуженом новцу. Одмах пожури у парк. Тамо је за једну кружну вожњу електричним аутићем требало платити 5 динара.

С новцем, што га је управо добио од мајке, могао се провозати неколико пута и још мало повећати свој иметак у штедној касици.

Кад се вратио кући, на кревету га је чекало писмо.

Брзо га је отворио и прочитао:

Рачун Јованових дугова мајци:

1. Девет година за њега кувала – 0,00 динара

2. Девет година за њега прала – 0,00 динара

3. Преко 3000 пута га окупала и очешљала – 0,00 дина-ра

4. Преко 300 пута окрпила кошуље и панталоне – 0,00 динара

5. Преко 100 ноћи пробдела кад је био болестан – 0,00 динара

Свега – 0,00 динара

Још исте вечери мајка је на свом радном столу нашла тачно 200 динара. Јованова штедна касица остала је празна.