Крст
Живео једном један човек, усамљен и несрећан. И он завапи:
- Господе, пошаљи ми лепу жену! Много сам усамљен, потребна ми је жена.
Бог га упита:
- А зашто не крст?
Човек се наљути:
- Крст? Па није ми досадио живот! Желим само лепу жену.
И добио је лепу жену, али је убрзо после тога постао још несрећнији него што је био. Жена је почела да га вара, постала је бол у његовом срцу и камен о његовом врату.
Човек поново завапи:
- Господе, пошаљи ми мач!
Одлучио је да убије жену, да је се ослободи како би вратио стара добра времена.
И Бог поново упита:
- Да ти пошаљем крст?
Човек се прогневио:
Па зар не мислиш да је ова жена гора од сваког крста? Пошаљи ми мач!
Добио је и мач. Човек покуша да убије жену, али је био ухваћен и осуђен на распеће.
И на крсту, молећи се Богу, гласно се смејао:
- Опрости ми, Господе! Нисам Те слушао, а Ти си ме од почетка питао да ли да ми пошаљеш крст. Да сам те послушао избавио бих се од све ове непотребне таштине.