Крст

Живео једном један човек, усамљен и несрећан. И он завапи:

- Господе, пошаљи ми лепу жену! Много сам усамљен, потребна ми је жена.

Бог га упита:

- А зашто не крст?

Човек се наљути:

- Крст? Па није ми досадио живот! Желим само лепу жену.

И добио је лепу жену, али је убрзо после тога постао још несрећнији него што је био. Жена је почела да га вара, постала је бол у његовом срцу и камен о његовом врату.

Човек поново завапи:

- Господе, пошаљи ми мач!

Одлучио је да убије жену, да је се ослободи како би вратио стара добра времена.

И Бог поново упита:

- Да ти пошаљем крст?

Човек се прогневио:

Па зар не мислиш да је ова жена гора од сваког крста? Пошаљи ми мач!

Добио је и мач. Човек покуша да убије жену, али је био ухваћен и осуђен на распеће.

И на крсту, молећи се Богу, гласно се смејао:

- Опрости ми, Господе! Нисам Те слушао, а Ти си ме од почетка питао да ли да ми пошаљеш крст. Да сам те послушао избавио бих се од све ове непотребне таштине.