Мрак и Сунце правде

Један Мрак је био мрачно расположен. Живео је у истој соби са Кандилом, које га је отерало у ћошак иза ормана, јер није био добар. А пошто Мрак никада није био добар, увек је био у ћошку. Тамо му је било тесно. Он је хтео целу собу или бар пола, али Кандило је уредно обављало своју свет(л)у дужност.

Са Мраком није хтело ни да разговара, а камоли да се договара.

Мраку паде мрак на очи. Вођен слепом мржњом узе кртицу за адвоката, па оде на суд коме је председавао слепи миш да тужи Кандило.

Након кратког заседања слепи суд је увидео следеће чињенично стање: Кандило је нетолерантно према мраку и треба га што пре угасити.

Мрак поведе слепог миша и кртицу кући да изврше пресуду, али – залуташе у мраку! Дуго су лутали шумом. Најзад су наишли на једну сову и упитали је да ли зна где живи Кандило.

- Наравно, оно живи на истоку – иза овог брда! Сад ће да наиђе, а ја ћу да се склоним, јер се не слажемо баш најбоље.

То рече, хукну и завуче се у дупљу старог дрвета.

Мрак и слепи суд кренуше ка брду, али се ужаснуше:

- Ијаоо! Какво си ти кандило!?

- Небеско! – одговори огромно кандило.

- Зовем се Сунце – свевидеће Сунце Правде и адвокат сам свих свећа и кандила и уопште свега што је светло и свето на земљи. Дозволите да и ја, као што приличи судском реду и поретку, кажем своју реч.

Окрете се Сунце, погледа на место где су стајали тужиоци, али њих више није било тамо. Посла своје зраке на све стране. Ни они их не нађоше!

Најзад дође један, најдужи и најбржи зрак и јави да је суд на крилима мрака већ побегао на другу страну планете. Шта ће Сунце, седе у своје златне кочије, па крену за њима. Док је стигло на другу страну планете, они су опет били на првој.

То траје и до дана данашњег. Иде Сунце Правде за судом неправде да и оно каже своју реч. И његова, истинита реч је увек последња.

Тако је било, тако је сада и тако ће увек бити:

Правда се не може победити, нити се истина може скрити.