Изгубљена светлост

Душо моја, зашто не сијаш као пре?
Где си била? Шта ли си снила,
да тело твоје почиње да мре?

Душо моја, да ли се кајеш... за све?
Да ли памтиш? Да ли се стидиш?
Да ли жал сад у теби зре?

Душо моја, да ли знаш да, упркос свему,
Творац те воли и стрпљиво чека,
да у миру и с молитвом приђеш к Њему?

Душо моја, оснажи се вером... као пре!
Бог је милостив, опростиће и теби,
јер живот Свој даде за тебе, за мене, за све!

Душо моја, не греши више... не!
Врати се на стазу спасења свога;
потрпи мало, не скрећи у страну... у грех!

7. јун 2017.
у Београду