О молитви

Једном су у кући богатих људи укућани престали да се моле пре ручка.

У госте им је дошао свештеник. За госта су поставили врло раскошан сто, изнели су најбоља јела и пића. Породица је села за сто. Сви су гледали свештеника и мислили да ће се сад помолити пред ручак.

Али свештеник је рекао:

- Отац породице треба да се моли за столом, јер он је први молитвеник у кући.

Наступила је непријатна тишина, зато што се у тој породици одавно нико није молио.

Отац се накашљао и рекао је:

- Знате, не молимо се пред ручак зато што се у овој молитви понавља једно исто. Молитва по навици је празно брбљање и узалудно трошење времена. То што из дана у дан, из године у годину понављамо једно исто – и то такође не доноси никакву корист. Зато се више не молимо.

Свештеник га је зачуђено погледао, али је седмогодишња девојчица упитала:

- Тата, значи ли то да ја од сад могу да не долазим код тебе ујутру и да ти не говорим "добро јутро"?