Колико добрих ствари пропуштамо сваки дан

Човек је седео на станици метроа у Вашингтону D.C. и почео да свира виолину. Било је хладно децембарско јутро. Свирао је шест Бахових комада око 45 минута. За то време, пошто је било радно јутро, израчунато је да је бар хиљаду људи прошло кроз станицу, највећи број њих одлазећи на посао.

Након три минута средовечни човек је приметио музичара који свира. Успорио је, застао на пар секунди а онда пожурио да стигне на време.

Минут касније, виолиниста је примио први долар као напојницу: жена му је бацила долар у кутију без застајања, и наставила да хода. Након пар минута неко се наслонио на зид да га слуша, али је онда човек погледао на сат и поново почео да хода. Очигледно је каснио на посао.

Највише пажње је показао трогодишњи дечак. Мајка га је пожуривала, али је дете застало да чује виолинисту. Мајка га је повукла и дете је наставило да хода непрестано се осврћући. Такву реакцију показало је још неколико деце, али сви родитељи без изузетка, приморали су их да наставе даље.

За 45 минута свирања, само шест људи се зауставило и кратко слушало музику. Око 20 је дало новац, али су наставили да ходају нормалном брзином. Сакупио је 32 $. Када је престао да свира, настала је тишина али то нико није приметио. Нико није затапшао нити је показао било какву реакцију.

Нико није знао да је виолиниста био Џошуа Бел, један од најбољих музичара света. Он је свирао нека од најинтригантнијих дела икада написаних, на виолини вредној 3,5 милиона долара. Два дана пре свирања у метроу, Џошуа Бел је распродао концерт у Бостонском позоришту где је карта коштала 100 $.

Ово је истинита прича. Џошуа Бел је свирао инкогнито у оквиру експеримента који је организовао лист Вашингтон Пост, о перцепцији, укусу и приоритетима које људи имају.

Основно питање за експеримент је било:

На јавном месту у неадекватно време: Да ли примећујемо лепоту? Да ли застајемо да бисмо у њој уживали? Да ли препознајемо таленат у неочекиваном контексту?

Један од могућих закључака овог искуства могао би бити: Ако немамо минут да застанемо и слушамо једног од најбољих музичара света који свира најбољу икад написану музику, колико других ствари онда тако пропуштамо?!