Орао

Један је човек нашао орловско јаје и ставио га под кокош. Орлић се излегао кад и пилићи и одрастао је са њима.

Орао је читавог живота радио исто што и кокошке у дворишту, мислећи да је једна од њих. Кљуцао је наоколо у потрази за бубама и глистама, кокодакао и лепршао крилима, уздижући се тек који педаљ од тла.

Прошле су године и орао је остарио.

Једног дана угледао је у висини, на ведром небу, чудесну птицу моћних раширених крила.

- Стари је орао запањено гледао увис.

- Шта је то? – питао је.

- То је орао, краљ птица, – рекла му је једна кокошка. - Он припада небу, док ми кокоши, припадамо земљи.

И тако је он умро међу кокошима, не знајући ко је.

Деси се понекад, да Бог створи орла, а он живи и умре као кокошка.