О богаташу који није хтео да дâ тањир чорбе

Живео једном један богаташ. Седео је тако у башти за столом и ручао. Укусан мирис се ширио по целој улици и сиромах је одлучио да уђе у кућу и да замоли богаташа за тањир чорбе.

- Господ награђује милосрдне – рекла је богаташу жена и хтела је да налије сиромаху чорбу.

Али је муж почео да грди и забранио јој је да храни сиромаха. Кад се добро најео богаташ је устао од стола, хтео је да се попне у кућу, али се на највишем степенику спотакао, пао је и умро.

Богаташева жена, поставши наследница све имовине, вратила се у кућу својих родитеља и почела је да дели ствари покојног мужа. Међу овим стварима био је јастук који је поклонила неком сиромаху.

Кад се вратио сиромах је почео да извлачи из јастука перје да би опрао јастучницу и открио је хиљаду рубаља које су у њему биле сакривене. Део овог новца је потрошио како би сашио себи квалитетну одећу и одлучио је да запроси добру жену.

Неко му је причао о младој, богобојажљивој удовици. Жена му се врло свидела. Убрзо су се узели и почели су да живе заједно. После извесног времена жена му је испричала причу о сиромаху, који је молио за тањир чорбе и о мужевљевој смрти. А он јој је испричао о томе како је добио јастук. И тада су заблагодарили Богу који је дао сиромаху кућу, сву имовину и чак жену богаташа који је једном одбио да да човеку тањир чорбе.