Дечак са празном саксијом

Пре много година живео је у једној земљи мудри краљ. Био је срећан у свему, само није имао деце. А једном је дошао на мисао:

- Добро би било да у нашој земљи нађем најискреније, истинољубиво дете и да га васпитавам!

Наредио је да се свој деци да семе цвећа и објавио:

- Ко од овог семена одгаји најлепше цвеће, постаће ми син или кћи.

Сва деца су почела да гаје цвеће. Трудио се и Суир. Прошло је десет дана, прошао месец, а цвеће се није појављивало. Најзад је дошао дан који је краљ одредио као дан када деца треба да му донесу цвеће. Дечаци и девојчице хитали су краљевском двору носећи саксије с предивним цветовима.

Краљ је ишао од једног до другог детета све док није угледао Суира. Он је плакао држећи у рукама празну саксију.

- А где је теби цвеће? – упитао га је краљ.

Суир је, кроз плач, испричао да је све покушао, али да семе није никло.

Краљ га је узео за руку и рекао:

- Ево мог искреног, истинољубивог сина!

- Зашто он? Па он је донео празну саксију! – повикали су са свих страна.

- Зато што сам вам свима поделио кувано семе! Из њега није ни могло да никне цвеће!