Када у вери љубави нема

Још кад је био дете, једном човеку бака је увек говорила:

- Дечко мој, ето, када велики порастеш и кад ти буде тешко на души – ти иди у храм, тамо ће ти увек бити боље.

Кад човек порасте, живот му постаде потпуно неподношљив. Сети се тада савета своје баке и пође у један храм.

И ту му неко приђе:

- Немој руке тако да држиш!

Друга дотрча:

- Немој ту да стојиш!

Трећа га помери:

- Не можеш тако да се облачиш!

Иза њега га опомињу:

- Не крстиш се како треба!

Тада му приђе једна жена и рече:

- Човече, боље је да изађеш из храма, да купиш себи књижицу о томе како овде треба да се понашаш, а онда дођи.

Изађе човек из храма, седе на клупу и горко заплака.

Одједном зачу глас:

- Дете моје, зашто плачеш?

Подиже човек своје уплакано лице и угледа Христа.

- Господе! Не пуштају ме у храм! – рече.

Исус га загрли:

- Не плачи, они у храм ни Мене не пуштају.