Девојчица без ока

Чекам трамвај на периферији велеграда, а до мене стоји девојчица, шести-седми разред и цело време се смешка.

У једном тренутку приметих да нема једног ока, али ми на њеном лицу то није било ни одбојно ни упадљиво.

Тада дођоше два дечака и девојчица, њених година и почеше да је зезају и вређају због тога.

А она ћути и смешка се. Ништа не проговара и смирено дише. Затим их погледа и тихо са смешком рече:

- Ја са једним оком видим колико је око мене све лепо, а ви са оба видите само ружно око себе!

Људи на станици укључујући и мене смо се само погледали, а жена с десна чудећи се наглас је рекла:

- Са својих 70 година мене је једна девојчица научила једну од најважнијих ствари.

Тренутак када смо се сви замислили, ево, још увек се најежим када се тога сетим…