Драгоцено време

Отац се касно вратио са посла. Био је уморан и нервозан. Још није сео, а петогодишњи синчић га је питао:

- Тата, колико ти зарађујеш на сат?

- То се тебе не тиче! Зашто ме то питаш? – одговорио је бесно отац.

После лошег дана само су му још таква питања требала.

- Желим да знам, молим те тата, реци ми колико зарађујеш на сат?

- Кад си толико навалио, зарађујем око 300 динара на сат, што је дневно 2.400 динара, а месечна плата ми је око 50.000 динара. А сад прекини да ме питаш глупа питања и пусти ме да се одморим.

Дечак се није обесхрабрио него је наставио:

- Тата, молим те, позајми ми 150 динара.

- Ма немој! Шта си сад смислио? Зар ти није доста што ти мама и ја купујемо, него би господин хтео и сам да троши? – љутито је одговорио отац.

Син је сагао главу и отишао у своју собу. После ручка тата се смирио и помислио да би требало да пита сина за шта му новац треба. Можда је нешто важно. Стварно је добро дете.

Тата је отворио врата дечје собе и видео сина склупчаног на кревету.

- Знаш сине, био сам нервозан. Ево ти новац, вероватно ти треба за нешто важно.

Дечак се радосно осмехнуо отварајући кутију у којој је било много новчића од по 1, 2 и 5 динара.

- А што си тражио новац, кад већ имаш доста? – наљутио се отац.

- Тражио сам зато што нисам имао довољно пара, а сада имам. Тата, ево ти 300 динара, па дај тамо у предузећу, да те сутра пусте кући један сат раније, да можемо да се играмо.

Отац је сина чврсто загрлио љубећи му косицу, док је невешто, да га син не види, брисао сузе.

Наравоученије:

Ово је мало подсећање за све родитеље који напорно раде. Не дозволите да деца одрастају жељна родитељске пажње. Ни једно материјално добро не може да им надокнади сат времена проведеног са вама. Нема ничег драгоценијег од тренутака које проведемо са онима које волимо.