Кад је Бог стварао очеве
Започео је с једним високом оквиром.
Женски анђео који стајао крај њега, рече:
- Какав ће то бити Отац? Ако си децу направио да буду тако ниско при земљи, зашто желиш Оца направити тако високог? Неће моћи да се играта кликерима ако не клекне, неће моћи да стави дете у креветић без сагињања, а мораће да се погрби да би га пољубио.
Бог се насмеја, па рече:
- Да, али кад би га направио величине детета према коме би дете подизало поглед?
И кад је Бог направио Очеве руке – оне су биле огромне. Анђео стресе главом и примети:
- Велике руке неће моћи да користе прибадаче за пелене, мале дугмиће, и трачице за коњски репић, чак неће моћи да изваде трн из дечје рукице.
Поново се Бог насмеје и одговори:
- Знам то, али биће довољно велике да у њих стане све што мали дечак извади из својих џепова, а уједно довољно мале да њима обгрли мало дечје лице.
Тада Бог на оквир причврсти дуге ноге и широка леђа. Анђео се закикота:
- Схваташ ли да си управо направио Оца без недара?
Бог рече:
- Мајка треба недра, Отац треба јака плећа да би гурао саонице, да би држао у равнотежи дечака на бициклу, да би био ослонац успаваној дечијој главици на повратку из циркуса.
Кад је Бог створио највеће стопало које је ико икад видео, анђео се није могао суздржати:
- Ово није поштено. Зар заиста мислиш да ће се ова огромна стопала извући из кревета пред јутро кад дете заплаче, или да ће моћи да прођу дечјом рођенданском забавом а да не сруше два-три госта?
И поново се Бог осмехне.
- Биће добро – рече – видећеш. Она ће помоћи малом детету које пожели јахати коњића, или ће отерати миша из кућице на стаблу, а увек ће носити велике ципеле које ће бити изазов попунити.
Окрене се Бог и посвети се даље свом раду.
И тако је Бог радио целу ноћ.
Дао је Оцу мало речи, али ауторитативан глас; очи које све виде, а ипак остају мирне и благе.
И напокон, након мало промишљања, дао је Оцу и сузе. Тада се окренуо према анђелу и упитао:
- Јеси ли сада задовољна што може волети једнако колико и Мајка?
Анђео није рекао ништа.