Сан побожног човека

Једном је један побожан човек сањао сан како бежи од лава. Човек побеже на дрво и седе на једну грану дрвета. Погледавши доле угледа лава који га чека. Затим човек погледа на страну и угледа два пацова како круже око гране, на којој је седео и једу је. Један пацов је био црн а други бео. Чинило се да ће грана ускоро пасти на земљу. Човек са страхом опет погледа доле и угледа црну змију како отвара своја велика уста тако да му се чинило да ће упасти у њих.

Човек погледа изнад себе да види има ли нешто за шта би се могао ухватити. Угледао је другу грану са саћем меда на њој. Капи меда су капале из саћа. Човек хтеде да окуша једну кап. Пружио је језик и окушао кап меда која је пала. Мед је био веома сладак. Он хтеде да окуша још једну кап. Када то уради изгуби се у сласти меда. Тако да заборави пацове који су јели његову грану, лава на земљи и змију која је седела испод њега. Нако извесног времена пробуди се из свог сна.

Тражећи значење сна отишао је до побожног учењака. Овај му рече:

- Лав којег си видео је смрт. Увек те прогони и иде за тобом куда год да идеш. Два пацова, бели и црни, представљају дан и ноћ – бели представља дан, а црни ноћ. Они круже један за другим, једући твоје време и приближавајући ти смрт. Велика црна змија са великим устима је твој гроб чекајући да паднеш у њега. Саће меда је овај свет а слатки мед је уживање овог света. Ми волимо да окушамо слатко уживање овог света желећи све више и више. У међувремену се изгубимо у том уживању тако да заборавимо наше време… нашу смрт и… наш крај.