Очинско стрпљење

Један стари човек сеђаше у дворишту своје куће заједно са сином који управо заврши високе студије. Изненада, врана слете на зид.

Отац упита сина: Шта је оно?

Син одговори: То је врана.

Након извесног времена, отац упита поново: Шта је оно?

Син одговори: То је врана.

Прође неколико минута а отац поново упита, трећи пут: Шта је оно?

Син одговори: Оче, управо сам ти рекао да је то врана.

Не прође дуго а отац опет упита: Шта је оно?

Овога пута на синовљеву лицу могла се видети мала усплахиреност: Оче, то је врана, врана!

Поново отац упита: Шта је оно?

Овај пут син одговори грубим тоном: Оче, нон-стоп питаш једно те исто, иако ти стално одговарам да је то врана. Зар ниси у стању разумети?

Отац устаде и оде до собе. Убрзо се врати носећи своју стару свеску-дневник. Отварајући страницу, рече сину да прочита оно што је на тој страници записано.

Син прочита:

- Данас је мој малени син седео са мном у нашем дворишту, кад долете врана. Синчић ме је двадесет и пет пута упитао: "Шта је оно?", и двадесет и пет пута му одговорих, ни мало изнервиран, да је то врана. Оно што осећах била је љубав према моме невиноме синчићу.

Тада је отац објаснио сину разлику између очева и синовљева става:

- Када си био малешан, поставио си ми ово питање двадесет и пет пута и нити једном нисам био изнервиран твојим питањима, већ ти упорно одговарах. А када сам ја теби данас поставио исто питање, али понављајући га само пет пута, ти си се изнервирао, љутнуо и био нестрпљив са мном.