Свитац тражи пријатеља

Једне летње вечери излете свитац из траве, подиже свој плавичасти фењер и поче да трчи тамо-амо. Шта ли то тражи? Пријатеља он тражи! Јер сви имају по неког, имају много пријатеља, а он ни једног јединог.

А каква је срећа имати пријатеља и играти се с њим! Тако је пожелео да и он има бар једног пријатеља и пође да га тражи. Летео је тако, летео кад чу у трави неко шуштање. Издиже фењер да погледа шта је и спази скакавца како узбуђено жури некуд.

- Скакавчићу, скакавчићу – позва га свитац.

- Шта хоћеш? – одазва се скакавац.

- Желиш ли да ми постанеш пријатељ?

- Желим.

- Е, па онда хајде да се играмо – обрадова се свитац.

- Добро – сагласи се скакавац – али мало касније, морам да потражим свог братића. Врло је несташан. Негде се изгубио, а већ је мрак. Још се није вратио кући па је мајка врло забринута. Послала ме је да га пронађем. А ти си дошао у прави час. Хајде, осветли ми пут и помози ми да га пронађем.

- Е, не могу да ти светлим – одговори свитац.

- Морам да идем да тражим пријатеља.

Дижући свој плавичасти фењерчић, свитац одлете даље. Опет је летео тако около кад чу у трави неки шум. Подиже фењер да види шта је то, кад угледа једног мрава који је грабио напред, носећи велики товар.

- Хеј, ти – позва га свитац. - Хоћеш ли да ми будеш пријатељ?

- Хоћу, одговори мрав.

- Онда пођи са мном да се играмо.

- Добро – сагласи се мрав – само чекај да донесем кући овај товар. Баш си добродошао јер сам залутао. Хајде помози ми да пронађем пут.

Али свитац рече:

- Не могу да ти помогнем, јер морам да тражим пријатеља.

Са тим речима подиже свој фењерчић и оде даље.

Једне летње вечери свитац је опет трчао тамо-амо са својим уздигнутим плавим фењерчићем. Шта ли он то опет тражи? Још тражи пријатеља. Па зар га није већ нашао? Није!

Наравоученије:

Драга децо, ви сви знате како се може стећи пријатељ. Научите и свица, јер он стално лети унаоколо тражећи га. Како је само уморан!