Како човек постаје нечовек

Тајна вечера Леонарда да Винчија

Св. владика Николај Велимировић

Чувени сликар Леонардо да Винчи годинама је радио знамениту "Тајну Вечеру". Тражио је лица која би му могла послужити за модел Христа и за ликове апостола.

Тако је за лик Христов нашао једног младог човека, чије је лице сијало лепотом, достојанством и невиношћу. После је постепено налазио изразите примерке за сваког појединца.

Али се за Јуду дуго мучио да нађе међу људима подесно лице. Шетајући у гомили народа, најзад он угледа једног човека, одвратна изгледа, сурова погледа и у свему ружна и одбојна. Права маска свих порока. Он га позове у свој атеље и каже му зашто га је позвао. Човек се загледа у већ насликан лик Христов и дуго је нетремице гледао, док му сузе не потекоше из очију.

Зачуђени сликар га упита зашто плаче, а он одговори:

- Како не бих плакао? Пре пет година ја сам ти послужио за лик Христов, а сад хоћеш да ти послужим за лик Јудин.

* * *

Уметник и грех

Златоуст

Уметник је радио слику, на којој је требало представити анђела. За модел изабере једног младића прекрасне лепоте. Кад је слика била готова, многи су долазили да се диве лику анђела и налазили да он у потпуности одговара нашој представи о анђелима.

Али уметник је зажелео да поред анђела наслика и ђавола, као сушту противност. Но, одговарајући модел никако да нађе. Пуних десет година тражио је и најзад га нашао међу затвореницима. Боље супротности анђелу није могуће замислити.

Али како се уметник силно изненадио, кад је сазнао да је овај затвореник био исти онај дечак, који му је раније послужио као модел анђела!

Шта га је тако нагрдило и унаказило? – Грех. Био велики или мали, грех оставља свој печат на нашем лицу.