Два брата која су се волела

Два брата, један ожењен, други неожењен, поседовали су фарму чија је плодна земља давала обилну летину. Пола жита је припадало једном брату, а друга половина другом.

На почетку је све било добро. Потом би се ожењени брат ноћу повремено будио од сна и мислио:

- То није право. Мој брат није ожењен и добија половину урода са фарме. Са мном је жена и петоро деце, и тако сам осигуран за своју старост. Али, ко ће се бринути за мог брата кад остари? Он мора много више да остави на страну за будућност него што то сада чини, и стога је њему потребније него мени.

Са тим мислима би устао, прикрао би се кући свога брата и истресао би врећу жита у братову житницу.

Неожењеног брата почеле су салетати исте такве мисли. Повремено би се будио од сна и говорио би:

- Ово једноставно није поштено. Мој брат има жену и петоро деце, а добио је половину урода са земље. Ја не морам никога прехрањивати осим себе. И је ли стога праведно да мој брат, чије су потребе очигледно веће од мојих, добије тачно толико колико и ја?

Тада би устао из кревета и однео би пуну врећу жита у житницу свога брата.

Једне ноћи обојица су устала из кревета у исто време и наишли су један на другога с врећом жита на леђима.

Много година након њихове смрти прочула се та вест. И кад су људи хтели подићи храм, изабрали су место на којем су се два брата сусрела, јер у месту нису могли наћи светије место од тога.

Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што Ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. (Јн. 13:34)

По томе ће сви познати: да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом. (Јн. 13:35)