Исповед

Био је леп сунчан дан. Старац је лагано окопавао баштицу испред келије. Наиђе неки човек, поздрави га, па га онако, реда ради упита:

- Шта радите оче?

- Ево, исповедам моју баштицу?

- Како то? – зачуди се пролазник. - Зар и башта треба да се исповеда? То први пут чујем.

- Треба, наравно да треба! – одговори старац. – Видиш, нанео ветар неко грање, ту и тамо изџикљао коров, има и каменчића, а после кише кренуо и трн. Само ако добро очистим земљиште од каменчића, трња и корова, овде посејано поврће ће бити лепо и здраво, а парадајз, ако Бог дâ, једар и црвен као јабука. Ако не "исповедим" башту, тј. ако је не очистим, и дозволим да ове мале биљчице израсту у велики коров, у башти ће рађати мали, жути смежурани плодови.