Мајка

Моја мајка је имала само једно око. Мрзео сам је… била је срамота за нас. У нашој школи она је спремала храну за ученике и учитеље.

Једног дана, док сам још био у тој основној школи моја мајка је ушла у мој разред да ме поздрави. Било ме је тако срамота. Како ми је то могла учинити? Игнорисао сам је, упутио сам јој поглед пун мржње и побегао. Касније су ми се пријатељи из разреда подсмевали: "Фуј, твоја мама има само једно око!"

Пропадао сам у земљу и желео да моја мајка једноставно нестане… Кад сам је опет видео, устао сам и рекао јој: "Ако од мене будеш правила предмет подсмеха, боље ти је да умреш!"

Моја мајка није ништа одговорила…

Нисам застао ни за тренутак да размислим о ономе што сам јој рекао, био сам толико пун гнева у себи. Био сам незаинтересован за њена осећања… Желео да одем из куће и да је никад више не видим.

У каснијем животу сам учио пуно и тешко. Тако да сам добио шансу да одем у Сингапур на студије… Посрећило ми се. Оженио сам се, купио сам кућу и постао отац. Био сам срећан са својим животом, децом и свим око себе, мада сам наставио да живим у страној земљи.

Али једног дана, моја мајка је дошла да ме посети… Годинама ме није видела, нити је икад видела своје унуке. Појавила се на вратима. Моја деца су почела да је исмејавају. Ја сам се издрао на њу зато што се само тако појавила, непозвана. Драо сам се на њу: "Како си се усудила да дођеш до моје куће и да ми плашиш децу? Гони се одавде, одмах!" Моја мајка је само тихо одговорила: "Опростите, мора да сам погрешила кућу" – и нестала.

А онда, једног дана, након неколико година, стигло ми је писмо. Позван сам назад у свој родни крај ради годишњице матуре. Слагао сам жену да морам ићи на пословни пут. После прославе, из неке радозналости, свратио сам до наше старе куће. Кад су ме виделе комшије, рекли су ми да је моја мајка умрла. Ни једну сузу нисам пустио. Предали су ми једно писмо за које су рекли да је од ње…

Мој Драги Сине,

Мислила сам на тебе све време. Опрости што сам дошла до твоје куће и преплашила твоју децу. Било ми је драго кад сам чула да си успео у животу и да ћеш доћи на прославу овамо. Ја можда нећу моћи ни да изађем из кревета да те видим.

Жао ми је што сам ти увек била терет и срамота. Видиш, када си био дете догодила се једна несрећа у којој си изгубио једно око. Као мајка, нисам могла поднети да одрасташ без једног ока. Доктори су те прегледали и рекли ми да је могуће. Ја сам ти онда дала једно своје… Била сам тако поносна да знам да мој син види свет за мене, с тим оком.

С љубављу, за тебе увек,

Твоја мајка