13. Туга и жалост
У дан туге своје призивам Те,
јер ћеш ме услишити.
(Пс. 86:7)
Жалост која је по Богу доноси за спасење покајање, за које се никад не каје;
а жалост овога света смрт доноси.
(2 Кор. 7:10)
Јер Господ не одбацује засвагда.
Јер ако и уцвели, опет ће се смиловати
ради мноштва милости Своје.
(Плач. 3:31-32)
Не будите жалосни,
јер је радост Господња ваша сила.
(Нем. 8:10)
Боља је жалост него смех,
јер кад је лице невесело – срце постаје боље.
(Проп. 7:3)
Иде и плаче који носи семе да сеје;
поћи ће с песмом носећи снопове своје.
(Пс. 126:6)
Неће ти више бити сунце видело дању, нити ће
ти сјајни месец светлити; него ће ти Господ бити видело вечно и Бог твој биће ти слава. Неће
више залазити сунце твоје, нити ће месец твој помрчати; јер ће ти Господ бити видело вечно,
и дани жалости твоје свршиће се.
(Ис. 60:19-20)
"Устави глас свој од плача и очи своје од суза,
јер има плата делу твојему".
(Јер. 31:16)
"Ако имате љубав к Мени, заповести Моје држите.
И Ја ћу умолити Оца, и даће вам другога утешитеља да буде с вама вавек: Духа истине, Кога свет не може примити, јер Га не види нити
Га познаје; а ви Га познајете јер у вама стоји,
и у вама ће бити."
(Јн. 14:15-17)