Листа за куповину намирница

Лујза Реден, слабо одевена дама са изразом губитника на свом лицу, ушла је у продавницу намирница.

Пришла је власнику радње у најпонизнијем могућем маниру и питала га да ли би могао да јој наплати пар намирница. Она је тихо објаснила да је њен муж тешко болестан и неспособан за рад, да имају седморо деце и да им треба храна.

Џон Лонхаус, продавац, јој се наругао и затражио да одмах напусти радњу. Показујући гестовима значај и потребе њене породице за храном она је рекла:

- Молим вас господине. Донећу вам новац чим будем могла.

Продавац јој је рекао да не може да јој да кредит, јер није имала отворен кредитни рачун код њега и нема гаранције да ће она то да врати.

Стојећи поред пулта, један од купаца је чуо разговор између ово двоје. Пришао им је и рекао да ће он платити за њу све што је потребно њеној породици.

Продавац је врло нерадо изустио дами:

- Имате ли списак намирница?

Лујза је одговорила:

- Да, господине

- Уреду, – рекао је продавац – ставите свој списак намирница на вагу, и колико год је тешка та твоја листа, даћу ти тај износ у намирницама које ће овај господин платити.

Лујза је оклевала за тренутак са погнутом главом, а затим је из своје ташне извадила комад папира и брзо написала нешто на њему. Тада је пажљиво ставила комад папира на вагу и даље стојећи погнуте главе.

Очи продавца и купца поред су остале зачуђене када су видели како се вага нагло спустила до краја и остала доле само од тежине папира, као да је нешто много тешко стало на вагу.

Продавац се, зурећи у вагу, полако окренуо купцу поред и нерадо рекао:

- Не могу да верујем у ово.

Купац се осмехнуо, а продавац је почео да ставља намирнице на други тас ваге. Међутим, вага никако није успостављала равнотежу између два таса и он је наставио да ставља све више и више намирница док скроз није прекрио вагу.

Продавац је стајао у пози крајње резигнираности. На крају, зграбио је парче папира са ваге са списком намирница, и погледао шта пише на њему са великим чуђењем.

То није била листа потребних намирница, већ молитва која каже:

- Драги Боже, ти знаш моје потребе и предајем Ти их у Твоје руке.

Продавац јој је немо дао намирнице које је ставио на вагу и стајао је у тишини.

Лујза му се захвалила и напустила продавницу. Купац са стране му је пружио 50 долара за направљени рачун и рекао му:

- То је вредело сваког цента. Само Господ зна колико молитва вреди.