Три савета

Један човек је поставио замку и ухватио птицу. Птица му рече:

- О, ти велики човече, до сада си заклао и појео много оваца, коза и дева. Ако се ниси заситио са њима, како ћеш се заситити са мном? Ослободи ме и ја ћу ти рећи три савета. Први савет ћу ти рећи док сам још у твојим рукама. Други ћу ти рећи са крова, а трећи ћу ти рећи са гране. Веома ће ти користити ти савети.

Човек приста на договор, а птица му рече:

- Мој први савет гласи: Не веруј у оно што је немогуће, ко год да ти каже.

Након првог савета човек пусти птицу и она одлете на кров, па му рече други савет:

- Не жали за оним што је прошло. Не јадикуј због оног што си пропустио.

Након другог савета птица настави да говори:

- У мом малом телу налазе се бисери у непроцењивој вредности. Не свету им нема равних по вредности и квалитету. Ти бисери припадају теби. Они би требали донети срећу теби и твојој деци, али ти нису суђени.

Човек поче плакати и викати као жена која рађа дете, а птица му рече:

- Зар ти нисам рекла да не жалиш за оним што је прошло. Измакло ти је из руке, па зашто тугујеш? Јер ниси примио савет који сам ти дала или ти уши добро не чују? А рекла сам ти и да не верујеш у оно што је немогуће. Како би могли бити у мени такви бисери, када знаш да је то немогуће?!

Када је птица све ово испричала, човек се сабра и упита је:

- А који је трећи савет?

- Наводно си усвојио прва два, па бих требала да ти кажем и трећи, је ли? Слушај и добро га запамти: Саветовати незналицу је исто што и бацати семе у неплодно земљиште. Туговати за оним што је прошло и што се не може вратити је глупост.