Молитва

Молите се како знате
Непознати аутор

Живела једном тројица пустињака на острву, која су имала икону Свете Тројице. И пошто су били прости, необразовани људи, молили су се испред ове иконе само молитвом коју су сами смислили: "Тројица вас, тројица нас, помилујте нас!" Тако су стално понављали једну исту молитву.

Једном су уз острво пристали путници и старци су почели да моле да их науче да се моле. Путници су почели да их уче молитви "Оче наш" и неким другим молитвама, а кад су их научили, отпловили су даље по мору својим бродом.

Али отпловивши недалеко од обале, видеше да старци трче за њима по води и вичу: "Сачекајте, заборавили смо вашу молитву!"

Угледавши их како трче по води, путници су се запањили и довикнули им: "Молите се како знате."

Зато што је Господу драга свака молитва чистог срца!

* * *

Друга варијанта приче

Молитва тројице монаха

Пловила једна лађа по мору, а на њој је било неколико ходочасника и један бискуп. Допловили они тако близу једног, како им се чинило, ненастањеног острвца, кад неко угледа три сподобе на обали. Кад су дошли ближе, видеше тројицу стараца, полугола, а стајали су држећи се за руке и у чуду гледали лађицу. Упита бискуп зна ли неко ко су та три старца. Рекоше му да су то три пустињака, да су готово дивљи и да једва знају говорити.

- Ево прилике да их научим да се моле! – помисли бискуп, и замоли капетана да се усидри у близини острвца, а сам чамцем крене до обале.

На обали стајаху она тројица, зарасли у браде и косе; поклонише му се. Бискуп их упита служе ли они Богу у овој самоћи, и знају ли се молити. Један од стараца се насмеши и рече:

- Знамо! – и одмах изговорише ову молитвицу: "Нас је тројица, Ти си Тројица, смилуј нам се!"

- Али, то није добра молитва, – рече бискуп. – Научићу вас молитву "Оче наш". И готово цео дан, бискуп је учио монахе ову молитву, реч по реч. Тешко беше страцима да памте нове речи, стално су се плели и бркали, али ипак кад је пала ноћ знали су да понове цео "Оче наш".

Задовољан бискуп их благослови и врати се на лађу, те настави пловидбу, а острвце је убрзо нестало с видика. Стајао је бискуп још неко време на палуби и размишљао како је учинио Богу угодно дело научивши три пустињака исправној молитви. И док је он тако размишљао, угледа у даљини неку светлост што се приближава лађи, кад оно она тројица јуре по води као да је копно, и то држећи се за руке. Кад су стигли до лађе, дигоше главе и проговорише сви у један глас:

- Слуго Божји, заборависмо твоју науку. Док си ти са нама био, некако смо и знали, а кад ти оде, измаче нам се најпре једна, па друга реч, и ето зато смо дошли да нас поново поучиш.

Запрепашћени бискуп одговори:

- Не треба ја да вас учим, децо моја, него молите се као и досад, а и нас спомените у својој молитви.